Iznenada on

Part 7

Joško's POV

Vozim se od stadiona ka stanu, svako malo bacajući pogled na mobitel. Znam, nije lijepo od mene, riskiram i svoju i tuđu sigurnost, ali objasnite vi to mom pomućenom mozgu. Čekam da Luce odgovori i mislim da vam to objašnjava sve. Budala sam. Do početka lige ću se stvarno morati dovest u red.

Znači curu sam upoznao prije malo više od tjedan dana i ne izlazi mi iz glave. Definitivno sam je upoznao u krivom trenutku, jer moj odlazak ništa dobro nije donio. Da sam imao još par dana bar, sve bi bilo drugačije.

Čujemo se od tog dana kad sam sjeo na avion. Zaželjela mi je sretan put i samo smo nastavili pričati. Blago rečeno, ne gasimo se. Malo jesmo postali rijeđi u odgovaranju zadnjih 2-3 dana. Ona uči, ja imam malo više treninga i obaveza oko kluba nego inače i to me izjeda. Iščekujem svaki odgovor kao da je ne znam što.

Nekad mi stvarno fali netko u stanu. Evo sad sam ušao i razmišljam koliko bi bilo lijepo da me ima tko dočekati. Bilo bi lijepo da imam s kime pričati uživo, netko da prekine monotoniju, da ne bude toliko tiho. I u ovih par dana je, čak iako je to  bilo samo preko telefona, uspjela malo razvedriti atmosferu. Čuli smo se par puta kratko i preko videa. Pokazivao sam joj čak i stan, kako bi njeno stručno oko to ocijenilo. Nije me previše nagrdila.

Evo gotova sam za danas...napokon🙄Mislim da bih poludjela da pročitam još jednu rečenicu.

Hehe još malo i imaš slobodno ljeto hajde. I dalje ne vjerujem da si uspjela sve riješiti. Znam po sestrama koliko su se žalile, pogotovobna prvu godinu.

Tehnički nisam još sve. Ovaj zadnji me baš brine...

Budeš ti to riješila ne sumnjam ja.

Nadam se, nadam. Saznat ćemo za koji dan. Nego... kad ćeš ponovo dolaziti?

Uff tek za mjesec i pol, dva možda. Nije da ti već falim?

Ne znam o čemu pričaš🙈

Zbog tebe ću se potruditi što ranije, samo ne smiješ dati otkaz prije nego dođem. Moram probati tvoju kavu.

Hmm ništa ne obećavammm

Strašno
Što ako dođem nenajavljen? Samo ušetam u kafić?
Sakrit ćeš se ispod šanka?

Ili ispod šanka ili bježim na stražnji izlaz. Šalim se...rado ću vam napraviti kavicu. Ubila bi me Štefica da te izignoriram.

Kad uopće počinješ raditi?

U petak vjerojatno. U četvrtak mi je ispit pa ću nakon njega malo odmoriti i onda u petak na posao.

A jooj, sad ćemo se još rijeđe čuti.

Tko kome sad fali? Ha? I ne brini, imati ću vremena za poruke više nego sad.
Kao što sam ti rekla, nije baš prometno mjesto, a i pristojni su ljudi.
Sigurna sam da im neće smetati ako sačekaju koju sekundu.

Lijepo za znati. A i moraju biti pristojni, prema tebi moraju.
Je li bude mnogo muških

Bravo samo ti budi ljubomoran kretenu. A ne mogu si pomoći. Zanima me.

Što smo znatiželjni hahah, ne bude. Nekada se znaju okupiti navečer, ali stvarno nisu problematični. Ništa s čim se ne mogu izboriti.

Znaš da ako bude nekih problema možeš javiti. Možda nisam ja tu, ali naći ću nekoga tko može pomoći.

Stvarno, ne brini se, ali hvala ti u svakom slučaju.

Čujemo se sutra na video?

Može ako si slobodan poslije večere. Tad ću definitivno biti gotova sa svime.

Imam trening u 6 do 9 bi trebao biti doma. Odgovara?

Perfektno.

Pretpostavljam da ćeš brzo zaspati iako je 10 tek, pa ti želim laku noć🤍

A znaš da hoću...preumorna sam. Laku noć i tebi🥰

Jao, ne znam kako je ljudima u vezi na daljinu, ali ja evo ludim iako nisam ni u vezi. Znači vidio sam je samo dva puta dosad, a očarala me.

Vjerujem da je jedan od glavnih razloga tomu činjenica da je jedna od rijetkih koja me odmah nije pitala za sliku. Ona me čak nije ni prepoznala odmah. I onaj trenutak kada je shvatila tko sam i dalje me nekako gledala isto. Jedina je razlika možda bila kada je na kraju pitala za autogram bratu. Vidjelo se na njoj koliko je da kažem sram i koliko joj je hrabrosti trebalo.

Stvarno je teško u mojoj situaciji naći nekoga iskrenog. Trebaš dobro čitati ljude, a iz nje se odmah mogla pročitati samo dobrota. Čak ni ne priča sa mnom o nogometu, nekad joj prepričam trening, ali se generalno tih priča oko slave, novca i toga ne dotiče. Valjda zato i je drugačija, toliko da mi je zaokupirala glavu.

Definitivno mi je žao što nisam imao priliku dodadno je upoznati uživo. Upoznali smo se mi na toj kavi i više nego dovoljno, ali tek smo se preko poruka počeli otvarati potpuno, iako se znamo jako kratko.

Nikad prije nisam ovoliko čekao povratak u Hrvatsku. Nisam ni otišao, a već želim nazad. Moji će dolaziti u posjete sigurno, njih ću viđati, ali nju ne. Bar ne narednih 2 mjeseca. Ona će raditi, a i da neće, ne čini mi se kao osoba koja bi nakon toliko kratkog poznanstva prihvatila avionsku kartu i samo sjela na avion. I to joj je jedna od vrlina sigurno. Oprezna je. Koliko je i ona, toliko sam i ja. Iako kraj nje mi se čini da za tim nema nikakve potrebe.

Još dva mjeseca...