Tatin sin

4

Sedeli smo i pricali.

"Karla zasto nisi dosla na Dušanov rodjendan."

"Dušan je nije pozvao."

Taraaaa, imas veliku jezicinu.

"Kako je nije pozvao?"

"Pa.."

"Tara!"

Tata je zarezao na nju.

"Zasto bi ćutala, Dušan je vec neko vreme matretira i skoli, dao je joj nadimak luzerka, izgubila je sve prijatelje zbog njega, preti joj ako kaze nama da ce joj se desiti jos gore drugi dan, tera je da joj se izvini nakon sto je ismeje."

"Dušane?"

Rekao je njegov tata.

"Jel istina to?"

"Nije to sve gospodine Miloše, svaki dan je kad završe skolu pa ispred ismejava pred svima i dodje kuci uplakana, poliva je sa vodom, cepa joj sveske."

"Tara prestani."

Rekla sam joj i ustala i krenula kuci.

"Karla sedi dole."

Rekla mi je njegova mama.

Sela sam i odmah se pokajala.

"DUŠAN JEL ISTINA?"

Prodrao se njegov tata.

"Da jeste istina je i sta sad?"

"Nema nista od Italije, poništavaš ugovor, dok se ne unormalis od fudbala nista."

"Nemoj te molim vas gospodine Miloše, icicu jos godinu dana u skolu, nakon toga se završava sve to, nemoj te zbog mene da mu rusite snove, znam koliko je pricao da zeli da igra profesionalno fudbal, molim vas nemoj te."

Rekla sam, ne zelim da mu ja upropastim budućnost, da me čitav zivot proklinje kako je zbog mene izgubio sve.

"Majmune jedna vidis kako je devojka dobra prema tebi, a ti njoj sta radi, Dušane od Italije nista nema samo da znam, bas mene briga za taj tvoj fudbal!"

"Nemoj te molim vas gospodine Miloše, svi imamo neke snove, pustite ga, zelim da bude srecan, ne da zbog mene čitav zivot prica kako sam mu ja upropastila šansu da postane profesionalni fudbaler, molim vas ga pustite."

Vec sam pocela da placem, stavrno ne zelim da nekom kvarim budućnost.

"A da odete gore u sobu da pričate?"

Rekla je moja mama.

"Nemam ja sa njom nista da pricam."

"Izvini te idem kuci, posto sam pokvarila večeru, izvini te, jos jedno."

"Izvini se jos jednom i koske cu ti polomiti, i nisi ti pokvarila večeru vec Dušan."

Tara, jednostavno je to Tara, boli je uvo za tudja osećanja i mišljenja.

Ustala sam i krenula.

Njegova mama je ustala i krenula za mnom.

"Karla izvini zbog tog sto ti Dusna radi, nismo znali stvarno."

"Ma nema veze, i molim vas pustite ga u Italiju, stavrno ne zelim da nekom ja kvarim nesto."

Dosa je do mene i zagrilia me.

"Izvini jos jednom Karla."

"Ma nista."

Usla sam u kucu i odmah otisla u svoju sobu, zakljucala se i plakala, nekada je dobro da se covek isplace i izbaci sve iz sebe.

Ustala sam otisla do wc omila se, okupala se i obukla pidzamu.

Setila sam se da imam domaći iz fizike, i da moram na tri casa dopunske zbog Dušana, imala bi četri ovako imam sedam, nema veze, naucicu nesto vise.

Uradila sam domaći i setila se da imam da pisem matematiku, Dušan mi je poceo svesku pa sad moram sve iz početka da pisem da mi ne bi dala jedan.

Zvonio mi je alarm, spavala sam samo sat vremena, zbog matematike celu noc sam pisala i nisam sve prepisala, imam jos nekih pet strana, valjda se nece ljutit.

Dušan

Celu noc sam ostao budan, prvo su me moji smarali zbog one luzerke, pa je onda ona glupa Tara koja ima jezik vec nego ne znam ni ja sta, rekla da sam pocepao svesku onoj luzerka iz matematike, moji su me naterali da pisem, celu noc su dezurali, prvo tata, pa onda mama, ostao sam do 5, samo sat veremena sam spavao.

Danas me mama vozi u skolu uz put joj je, pokupice onu luzerka uf.

Zazvonio mi je telefon, javio sam se.

"Eee Marija?"

Karla

Spremila sam se izašla iz kuce, krenula sam ka skoli, iskreno uživam ovako dok idem sama, udisem svež vazduh, nekako pripremim mozak za pakao koji me ceka.

"Eej Karla upadaj."

Stala je Dušanova mama, videla sam da je i ona tu ma nisam htela.

"Ma ne idem peške, bolje mi je, malo razbistrim mozak."

"Ajde bre."

"Ma necu, samo vi idi te."

"Dobro."

Dušan

Nije htela sa nama, hvala Bogu.

"Vidis sta si uradio devojci, ovo nije stara Karla koja je imala sapouzdanja i koja je voli da se druži, ovo je neka druga Karla, a za sve to si ti kriv."

Istina je ovo sto prica, moram da priznam.
Samo sam ćutao, nisam znao sta da kazem.

"Dušan povredio si je i to mnogo, vidi joj se u pogledu da je tuzna i usamljena, ko zna kako si uticao na njeno mentalno stanje, sram te bilo."

Karla

Hvala Bogu pa su otisli, ne bi mogla da budem sa njim u istom autu, neka hvala.

Dosla sam do skole i vec su svi počeli čim sam usla u hodnik.

"Luzerkoooo."

Dobacio je neki decko.
Svi su se smejali, a sam samo gledala u pod i nastavila dalje.

"Gde ces stani tu."

Stali su ispred mene i nisu mi dali da prodje.

"Molim vas pustite me da prodjem."

"Ne moze."

Rekla je neka devojka, bilo mi je jako zao kad sam videla Mariju kako stoji i smeje se, pa bila mi je najbolja drugarica.

Poceli su da me čupaju za kosu, jedna devojka mi je skinula ranac i uzela telefon, bacila ga o pod i polomila ga, nisam znala sta da radim, gurnuli su me, ja sam pala na pod, suze su mi same išle, nisam mogla da ih kontroliše, cepali su mi sveske, dali su ranac nekom decku i on ga je pocepao, počeli su da me šutiraju i udaraju šamare na podu, ne znam zbog cega ovo rade pre casova uvek bi radili posle casova ispred skole, navikla sam pa me nista vise nije bolelo.

"EJ STA RADI TE TO, PUSTITE DEVOJKU!"

Cula sam kako se dere...

———————————————————————
Uuuuu
Vote⭐️
T.💕