Dosta stvari se promenilo u mom zivot, pocnimo od toga da sam u četvrtoj godin otisla na razmenu studenata u Ameriku, tamo zavrsila skolu i ostala do moje 20 godine, ostvario mi se san, postala sam model i to veom poznat, trenutno sam u Torinu u Italiji, moji i dalje zive i Srbiji, a ja sam svuda, sve zavisi gde imam revije, uskoro izlazi moja linija haljina pod nazivom "Ciara."
Jelena i ja smo ostale u kontaktu, i dalje smo najbolje drugarice, trenutno smo zajedno u Torinu, ona je isto ostvarila svoj san, postala je menadžerka fudbalskog kuba Juventus. Tamo igra Dušan, s njim se nisam videla ima sedam godina, samo znam da je postao fudbaler, danas je njegova utakmica, Jelena nam je nabavila karte za prvi red.
"Jelena sta oblačis ti?"
"Joj ne znam, mozda obucem ovaj plavi komplet, a ti?"
"Ne znam, sad cu nesto da napravi, hahah."
Obukla sam beli top, belu trenerku, bele patike, crnu jaknu, stavila crni kačket i crnu torbicu, top.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ušle smo na stadion, zauzele smo svoja mesta, Jelena mi je rekla sa ce da pozove Dušana da dodje do nas, bas me zanima da li ce me prepoznati, on zna Jelenu, ipak je ona menadžerka, nju vidja svaki dan, a mene nije video sedam godina.
Izasli su na teren, zagrijavaju se, Jelena je odmah pozvala Dušana.
"De si Duciiii."
Pozdravila se Jelena.
"Imam sad jedno pitanje za tebe."
Rekla je Jelena.
"Koje, ajde pricaj brze?"
"Jel znas ko je ovo?"
Pokazala je Jelena na mene.
Gledao me je par sekundi.
"Ne tebra."
"Karla, drago mi je."
Pružila sam mu ruku, on je samo zivnuo, usta su mu bila otvoren do poda.
