Ugovor sa Ðavolom

Chapter 4

Ulazim u kucu oko 6ipo ujutro.Ceculjam se sa strane na stranu.Toliko sam se napila i uradila da nisam znala ni ko sam ni gde sam.Krecem prema kuhinji i pocinjem da osecam ogromnu bol u stomaku i glavi.Vidim da neko stoji u kuhinji,muska osoba samo ne mogu da provalim ko od njih 3.Vidim mi je previse mutan i samo sam odjednom pala,ali nisam osjetila tvrde plocice vec dvije ruke ispod mojih pazuha kako me drze.Podigao me je kao mladu i poveo do kauca da me legne.Polio me malo vodom i tek tad sam pocela da dolazim do svesti i malo ljepse vidim ko je to.Ispred mene je stajao niko drugi vec Dusan.Gledao me je zabrinuto.Cim sam mu vidjela ono ljigavo lice samo sam ustala i posla u svoju sobu.Odmah sam se istusirala,na samu pomisao da mi je on pomogao mi se riga.Ne podnosim ga ne znam,nekako odvratan mi je klasican utripovani fudbalercic.Misli da moze da ima svaku.Nece moci ove noci mali.Ne zna on sa kim ima posla.

Dusan pov:
Samo se ustala i pobjegla u sobu.Ne znam sta ta djevojka radi da ima ovakav uticaj na mene.Zamalo sam se ustao i potrcao za njom.Ja ne trcim za nikim sem za loptom.Ima nesto specijalno u sebi.Kad pogledam u te nadrogirane oci osjetim i strah i osjecaj koji me vuce da je poljubim.Ma kakvo  bre ljubljenje Dusane o cemu pricas.Ona je obicna mafijasica,manipulator bez osjecanja,a i prije svega drogira se pusi i pije,ne znam sta ti je tu primamljivo.

Tako su se ratovi u glavi nastavili citavu noc.Nisam oka sklopio,a vec sam cuo da se Filip i ona svadjaju.Silazim u dnevnu u kojoj se nalaze 4policajca i 3policiska psa.Ona se dere na Filipa,a policajci na nju.Medjutim ona nije obracala paznu na njih.Psi su nasli par kila kokaina.Polucajci su to poceli pakovat sve dok ona nije jednog povukla na stranu.Rekla mu je par rijeci na grcok i ubacila novcanicu od 500eura u dzep.Policajac se samo okrenuo dosaptao nesto ostalima i samo su napustili kucu ostvaljajuci sav kokain koji su nasli na stolu.Svo ovo vrijeme sam bio na dnu stepenica tek kada je murija posla sam usao u dnevnu sobu.

-Jutro Dusane|rekao mi je Filip
-Jutro svima

Filip joj je uzeo par kesa i istreso u sudoperu.

-KRETENCINO
-GABRIJELA DOSTA VISE
-JESI TI LUD,znas koliko bi to meni trajalo
-Neces se vise drogirat sad cu sve da bacim
-Am ne neces
-Da ocu sestra si mi radim ovo za tvoje dobro|u tom momentu Filip mi je motirao da je uhvatim.Sto sam i uradio.Zgrabio sam je ispod grudnog kosa zajedno sa rukama.Koprcala se kao luda drala na mene i lupala nogama,ali sam je nezgodno i nespremnu uhvatio i nije mogla nista.Samo je gledala Filipa kako baca sve sa stola u sudoperu.Spustila se na koljena i samo pocela da jeca u sake.Filip i ja smo odmah prestali i prisli joj,medjutim sta se moglo ocekivati nego da je ona odglumjela.Samo je skocila i uzala ostatak svega sa stola i brzinom svetlosti ubacila u auto i odjurila negde.

-Kakva smizla
-Nije ona smizla ona je nesto gore
-Sestra ti je Filipe
-Znam i pokusavam da joj pomognem posto sam ja kriv za ovo
-Kako mislis da si tu kriv?
-Lijepo kad sam joj najvise trebao napustio sam je.Nije imala nidje nikoga.Bila je sama kao list na vetru,i ja bih vjerovatno pukao i poceo sa tim sranjima.Dusane moras biti svjestan toga da ona u zivotu osjetila nije sta je ljubav roditelja.Ma kakva ljubav roditelja.Ona uopste ljubav osjetila nije.Zelim to da promenim,zelim da je vidim zaljubljenu srecnu,a ne ovakvu kakva je sada
-Moj Fico...vjeruj mi sve ce doci na svoje

Gabrijela pov:
Kakve budaletine,zar su stvarno mislili da cu ja da placem.Pa oni su ludi.Medjutim jeste me Filip naljutio.Izasla sam prije svega da rascistim glavu.Da se neke kockice unutra poklope.Dosla sam u jedan lep kafic.Stalno dolazim tu kad zelim da razbistrim mozak,narucila sam hladni vanila late i cedjenu narandzu.
Rasciscavanje misli mi je sprecivao Dusan.Stalno mi se mota po glavi.Nesto mi neda mira pa sam usla u njegov ig i pocela da mu gledam sve slike redom.Da stalkovala sam mu profil.Stvarno je lep decko.Visok,jake crte lice,celi u misice,siroka ramena.Mada dzaba mu siroka ramena ako su muda malena.No bio bi moj tip samo da nije fudbalercic.Ne podnosim ih,toliko su uobrazeni i licemjerni.Zapalila sam 2,3 i odlucila da se vratim nazad.

Ulazim u kucu Doria i Filip se grle na kaucu dok cujem glasove iz moje sobe.Aaaa sad su ga najebali.
Ulecela sam u moju sobu i zatekla Blekija i Dusana kako igraju igrice na podu sobe na mom playstationu 5.

-Ko je vama dao da udjete i da igrate
-Ja palim odavde|rekao je Bleki i samo istrcao
-Izvini mi bilo nam je dosa...
-Mogli ste da pitate,dala bih vam,ali ste usli bez pitanja u sobu
-Izvini Gabi
-Za tebe sam Gabrijela,a ne Gabi
-Uredu,pa Gabrijela da li si za jednu rundu fife?
-Kad tako lijepo pitas jesam,a i spremna sam da te isprasim

Zatvorila sam vrata i sjela pored njega na pod.Pruzio mi je dzojstik i poceli smo da igramo.On je naravno izabrao juventus,a ja barselonu.Tako smo poceli da igramo.Messi mu je dao tako dobar gol da Vlahovic samo moze noge da ljubi

-Eee kakav si mi ti fudbaler
-Ma sad ces ti da vidis

Pokusao je da mi da gol,ali nije uspeo.Tako smo ostatak veceri proveli zajedno.Igrali smo razne igre i ja sam uglavnom pobedjivala.Ne secam se kad sam se ovako ismejala sa nekim,a da to nije Doria.Kad smo kod Dorie,kad sam nam posla po pivo Filip i ona su se ljubili.Neka milo mi je zbog njih.Ugasili smo televizor i samo poceli da pricamo dok smo jeli smoki i pili ovo sad vec mlako pivo.

-Mozes li da mi kazes pricu iza svojih oziljaka
-Previse si se opustio,mozda jednog dana prerano je sad za to
-Uredu izvinite gospodjo Gabrijela
-Haha,a Vlahovicu kako to da trenutno niste vani sa nekom drugom u krevetu
-Tako nisam onakav kakvog me medije opisuju
-Nego?
-Pa zar vec ne vidis
-Ne
-E pa kad budes videla znaces
-Uf uf sta si mi se nesto nadurio

Pocela sam da mu se smejem vadeci cigare iz dzepa.On mi ih je oteo iz ruku i bacio kroz prozor na vlaznu ulicu.

-DEBILCINO
-dame ne puse
-ma mama ti pusi znas
-ej ej smiri dozivljaj
-sta mislis ko si ti da mi kazes da smirim.Taman pomislim da si okej i ti ovu ucinis.Ajde izadji iz sobe ne zelim da te gledam
-Nije ni cudo sto tvoji nisu htjeli tebe
-MOLIM,DUSANE NAPOLJE ODMAH

Ne mogu da vjerujem.Nisam osoba od placa ili emocija,ali ovo je dotaklo duboko.Zasuzile su mi oci,a ja sam se sano bacila u krevet i utonula u san bezajuci od surove realnosti grabeci dasak vazduha.E moj Dusane,ti ces me u grob saterati.