Ugovor sa Ðavolom

Chapter 17

Budi me ponovna mucnina,trcim do vecea i klecim iznad solje.Nakon silnog povracanja sam se umila i oprala zube,shvatila sam da nemam nista od spavanja.Posla sam do kuhinje i za dorucak otvorila jednu Guaranu i sela na kauc da zovem dezurnog na kamerama kluba sinoc.Zahtevala sam da mi se posalju svi snimci od kako sam krocila u klub pa sve dok nisam izasla.Naravno nakon malog ubedjivanja snimci su mi stigli na mejl.Bila sam ubedjena da mi je neko nesto stavio u pice i da je to razlog mog povracanja posto za mene drugi NE POSTOJI.Prolazila sam kroz snimke i slike sve dok mi za oko nije zapao on.
Od onog dana kada sam posla ga nisam videla,mada sada je izgledao drugacije.Imao je potpuno kratku kosu(kao za vreme svetskog)i male brkove(kao na zadnjoj utakmici sa Juventusom).Gledao me je celo vreme.U trenutku kada se okrenuo u pravcu kamere videla sam mu suzne oci.U tom trenutku me kroz stomak probola ogromna bol.Nikada nisam osetila tako nesto,toliku bol u predelu grudi mozda je i metak tu manje boleo.Kada sam shvatila da mi niko nista nije ubacio u pice razmisljala sam sta sam jela predhodnih par dana.Uglavnom su to sve bili ostatci hrane,ili zamrznuta jela.Sto posto sam neki stomacni uhvatila.Dizem se sa kauca i idem da popijem probiotik i da se vratim u krevet.

Par sati kasnije cujem lupanje na vratima.Tacno imam osecaj da cu glavu polomiti onome ko je ns vratima.Ustajem i otvaram ih,kad ono na vratima stoje Dora i Filip.

-Wtf si ti ovde?|pogledala sam u Filipa
-Imamo nesto da ti kazemo|rekla je Doria

Usli su i seli na kauc prekoputa mene.

-Koje su to vanseriske vesti koje su me probudile?
-Verili smo se
-MOLIM?!
-Da,i ti si prva koja znas
-Zasto bas ja
-Zato sto si mi sestra i koliko god bio ljut na tebe nista me nece spreciti da prestanem da te volim|ustala sam se i poletela im u zagrljaj.Bila sam presrecna.Ne mogu opisati taj osecaj.
-A kad smo kod toga ima jos nesto
-Sta to?
-Trudna sam
-Aaaaa OZBILJNO
-Da
-POSTACU TETKAAA

Pocela sam da skacem oko njih.Ne secam se kad sam poslednji put bila ovoliko srecna.Sto zbog njih sto zbog sebe,poletela sam im u zagrljaj.

-Znate li pol?
-Da tetka znamo
-Iiii?
-Devojcica je|rekao je Fico sa najvecim kezom na licu
-Jaoj blago tetki,jeste razmisljali o imenu?
-Da,zapravo odlucili smo
-I?
-Gabi,zvace se Gabi
-Molim,ne Filipe ne sprdaj se samnom
-Da ime ce dobiti po tebi
-Filipe ja ja...

Samo sam pocela da placem.Ta kolicina emocije.Dobice ime po meni.Plakala sam im u zagrljaju toliku cast nisam nikada dozivela.

-Pa polako sekana
-Jaoj vi niste normalni
-Hahaha
-Inace moram ti jos nesto reci
-Jaoj ajde
-Dusan mi je kum
-Ok i?
-Pa eto samo da znas
-Super kako da mu cestitam
-Gabi ne budi takva
-Necu dalje komentarisat

Tako smo nastavili da sedimo i planiramo svadbu koja ce zapravo biti veoma brzo.Bice u Italiji jer je to Dorina zelja.Pomogla sam im u odabiru gostiju,a za par dana idem sa Doriom u soping haljine.Jedva cekam.

Dusan pov:

Lezim i gledam neki film.Ranije je ujutro oko 8ipo i cujem kucanje na vratima.Ustajem i otvaram kad tamo stoje Doria i Pipo.

-Pa gde ste vi
-Evo ti
-Ma bezveze,udjite

-Imamo nesto da ti kazemo
-Pa recite
-Verili smo se
-Jaoj znate koliko mi je milo,dodjite ovde|rasirio sam ruke i crvsto ih oboje zagrlijo stvarno mi je bilo previse drago.Oni su ljudi sa kojima sam najblizi.
-I imam jos nesto da te pitam brate
-Reci pipo
-Da li bi hteo da mi budes kum?
-Ja ozbiljno?
-Da ti Dusane
-Naravno da bih|opet smo se zagrlili
-I ima jos nesto|prekinula nas je Dora
-Slusam?
-Trudna samm
-Ne seriii,jaoj ljudi pa ovo je sve prelepo
-Da i drago nam je sto ovaj trenutak delimo sa tobom
-Jaoj meni jos draze,znate li pol
-Da devojcica je
-Aaaa ima da bude tatima kcer
-Videcemo jos|kaze Dora pomalo ljutito
-Jeste razmisljali o imenu
-Da da jesmo|oboe su spustili glavu i zablenuli u parket
-Iii?
-Gabi...|izustio je Filip tiho

To ime odzvanjalo mi je u glavi.Samo se ponavljalo dok su mi ispred ociju preletali svi nasi lepi trenutci koje smo proveli zajedno.

-Palneta zove Dusana javi se
-Am da da lepo

Jos malo smo pricali,a nakon toga su u zurbi posli da planiraju neke stvari za svadbu.Zanima me zna li Gabrijela za ovo.

Gabrijela pov:

Pola meseca kasnije

Upravo se vracamo iz sopinga.Doria je izabrala prelepu haljinu za svadbu koja se desava sledeci mesec.Bila je presrecna,a i ja isto naravno.Ulazimo u moj stan i ponovo me hvata ogromna mucnina.Da povracana i mucnine nisu prekinuli.Dora je potrcala zamnom i pridrzavala mi kosu dok sam povracala.

-Sta ti bi Gabi
-Ma nista vec sam se privikla
-Kako mislis privikla
-Pa desava se vec dobrih 15dana
-Od cega
-Ne znam,niko mi nista nije sipao u pice,da sam pojela nesto pokvareno vec bi proslo tako da stvarno ne znam
-Da nisi trudn...
-NE
-Dobro polako kako odmah ne,pa jesi li imala odnose sa nekim
-Poslednje sa Dusanom...|rekla sam gledajuci u pod
-Hoces da podjem po test
-Ne nisam trudna ne mogu biti trudna|pocela sam da histerisem
-GABI SMIRI SE,idem po test cekaj me ovde

....

Ruke mi se tresu,noge isto ma cela se tresem.Drzim u rukama pozitivan test za trudnocu.Sama sebi sam govorila da je nemoguce,ali dve roze crtice govore suprotno.

-Idemo kod doktora
-Kad bre
-Sad odmah
-Odmah?!
-Da u privatnu kliniku,polazi

Stigli smo tamo poprilicno brzo i usli u sobu.Legla sam na onaj krevet kai sto mi je i doktor rekao i zavrnula majcu.Nisam pre zagledala ali se u dno stomaka stvarno vidi malo uzvisenje.Doktor na to maze gel i prelazi aparatom.
Nakon pregleda sam saznala da sam vec na pola drugog meseca i da je beba zdrava.

-Iskreno me neinteresuje.Uradicu abortus|dobila sam samar u facu
-Jesi ti luda bre,cujes li sebe sta pricas
-Kao prvo ne udaraj me,kao drugo da radim abortus
-Ne ja ti necu dozvoliti
-Hvala bogu ne pitas se ti nego ja
-Neces ubiti tu bebu,pa zar ti nije zao
-Doria i sama znas kojim poslom se bavim,ne zelim da je dovedem u taj svet
-Trebala bi da kazes Dusanu
-Amm cujes li ti sada sebe
-Gabrijela to je najispravnije
-Shvatas da me neinteresuje
-Dobro makar razmisli prvo,molim te

Nesto je proradilo u meni.Neka griza savesti ne znam,ali dobro razmisli cu.