Ugovor sa Ðavolom

Chapter 5

Budim se u sred noci,negde oko 3ipo ujutro.Imam strasnu nesanicu,Dusanove rijeci samo odzvanjaju glavom.Odlucila sam da uradim ono sto svaki put radim kad imam nesanicu.Uzela sam kljuc svog auta i izasla iz kuce.Idalje sam bila u pidzami,samo sam zgrabila duks i cigare sa stola.Spustam se niz stepenice i odlucujem da podjem do kuhinje da uzmem vodu.Ulazim u kuhinju i vidim Dusana.Samo ga izignorisem i prodjem pored njega kao pored stijene.Uzimam bocicu i pocinjem da je punim vodom.

-Gabrijela izvini....mnogo mi je zao.Nisam ono mislio bio sam ljut izlecelo mi je
-Mhm
-Molim te izvini,taman sam pomislio da nam je krenu....
-Pa sledeci put promisli prije nego sto kazes nesto
-Gabi...hocu,i molim te prihvati izvinjenje
-Rekla sam ti da me ne zoves tako|uzeo je moje ruke u svoje medjutim ja sam ih brzim postupkom izvukla i stavila iza ledja
-Izvini,molim te izvini
-Dobro ubedio si me,oprosteno,ali ne i zaboravljeno
-Jasno,a sto ne spavas
-Nesanice,nije prvi put ti?
-Pa isto samo sto meni jeste prvi put,a gde si se uputila
-Imam neki svoj ritual kad me hvata nesanica
-Smijem li da ti se pridruzim
-Ako ces da cutis moze
-Kao zaliven

Krenuo je zamnom pud auta.Sjeo je pored mene na suvozacko.Prije nego sto smo krenuli sam se spojila na blutut u auto i pustila Lana del rey playlist.Znam,ko bi rekao da ja slusam Lanu del rey,ali volim njenu muziku nekako me opusti.Ima tako lijep glas i melodije joj uvijek kidaju.Pustila sam pley listu i upalila auto.Put je bio prazan,nije bilo ljudi kao da smo on i ja jedine budne osobe.

Dusan pov:
Mnogo me grize savjest zbog onoga sto sam rekao.Nisam stvarno to mislio.Nikad joj ne bih rekao,nekako ima neki uticaj na mene.Sada je gledam.Ljepsa je nego ikada.Pjevusi tekst pjesme,dok joj povjetarac kroz prozor mrsi dugu crnu kosu.Mjesec i zvjezde se oslikavaju u njenim tamnim ocima.Nema ni gram sminke ni labelo na usnama,a toliko je prelijepa.Moj tip su uvijek bile plavuse ko bi rekao da ce ovoliko um da mi pomuti jedna garava.

Tako smo se vozili,ni rijec nismo progovorili.Oboma je prijala tisina i melodija pjesme.Iz dzepa vadi cigaru i pali je.Pocinje da pusi,a ja ne mogu da je gledam kako se truje.Uzimam joj je iz ruku i bacam kroz prozor.

-Dusane!!!|to je prvi put da je progovorila od kako smo krenuli
-Necu da te gledam kako se trujes
-Izvini molim te od kad tebe briga
-Od sada eto
-Brao,ali neces mi reci sta cu da radim,a sta necu

Ponovo uzima cigaru i pali je,dok ja uzimam i bacam je kroz prozor.Samo me pogledala.Vidno je da se iznervirala.Ugasila je muziku i samo dala po gasu.Vozila je preko 200km/h,a za ovaj put je to veoma rizicno.Tolike krivine je jedva hvatala od brzine.I tad sam je pogledao u oci,bile su pune suza.Ko bi rekao da oci zla mogu da placu.Brzo sam stavio moje ruke preko njenih na volan i pribio je uz sebe.Na uvo sam joj saputao rijeci da ce sve biti okej,da sam tu za nju,da je Filip tu za nju
Pomalo je stajala i samo mi se bacila u zagrljaj.Ocigledno je da puca pod pritiskom.Suze su krenule da se slivaju niz obraze dok sam je milovao po glavi.Nakon par sekundi se samo ispravila i nastavila kao da se nista nije desilo.Krenuli smo prema kuci.Parkirala je i krenula da izlazi,ali prije toga mi se okrenula i rekla.

-Ovo se nije desilo,razumes?
-Da

Ocigledno smo na staro.

Gabi pov:
Ulazim u kucu vec je 5ujutro nemam sta ni da spavam.Napravila sam sebi espreso bez mlijepa i sjela na balkon da smirom popusim jednu i popijem ovu kafu.Nesto veoma lose se desava samnom.Kad sam u Dusanovom prisustvu nekako se pogubim,alo pocela sam plakat u njegovom zagrljaju.Mada mi je prije toga spasio zivot.Jer da nije bilo njega sletela bih sa puta sigurno.Ali taj zagrljaj nije bio samo zagrljaj bilo je nesto vise ne znam sta.Nikad do sada to nisam osjetila kao da mi se zeludac okrene za 360° kad je tu.Peku me obrazi kad mi se nasmeje ili mi da neki kompliment.U zivotu mi se to nije desilo.Nikad nisam bila u vezi nemam vremena za to.Imala bih po koju kombinaciju,ali nista vise i tako mora da ostane.Navikla sam da budem sama.Odrasla sam sama,kroz cijeli sadasnji zivot prosla sama,sama cu i da umrem,a kad pricamo o smrti evo je iza mene.

-Opet ti sa cigarama
-Da i?
-Gabi|ustao me i pribio uz sebe
ne treba ti to,bespotrebno je.Tako si lijepa i zdrava djevojka ne moj da se trujes

Jel on to meni rekao da sam lijepa,imam osjecaj da cu da povratim zeludac.

-Dusane ne pitas se
-E pa pitam,truj se ti samo neces u mom prisustvu budi sigurna
-Kako si samo pametan pa ti si sad dosao kod mene
-Da i zato ces ostaviti taj cigar
-Dobro|ugasila sam ga u pepeljaru
-E tako sad da pricamo
-Sta oces
-Sta se desava sa Doriom i Filipom,ljubili su se sinoc,a prije neko vece ona i Bleki
-Pa Bleki joj je jos na pocetku rekao da mu se svidja,ali onda je on posao jedno vece u klub i vratio se sa kurvom.Doria je to rekla Filipu i dogovorili su se da budu u onoj kao laznoj vezi,ali mi se sve nesto cini da nije lazna
-Au,i slazem se za ovo zadnje
-Naravno da se slazes,ja sam uvijek upravu
-Tako je sefice

_________________________________________
Nadam se da vam se svidja.Nisam toliko redovna sa pricom jer su mi sedmice pune obaveza.Tako da se vidimo u petak🫡🤍