Chapter 12

306 25 13
                                    

Dusan pov:
Ulecem u bolnicu sa njom u narucju.Srce mi lupa 300na sat.Derem se i dozivam bolo koga da dodje i pomogne joj.Dolaze dva doktora zajedno sa krevetom.Lezem je na njega i krecem da trcim za njima.Pokusavam da udjem u salu,ali dobiam vrata u nos.
Okrecem se i sedam na stolicu odmah do sale za operacije.Obasipa me drhtavica dok mi se dlanovi znoje,kolena mi klecaju iako sjedim u mjestu.Nikada se losije nisam osjecao,i jedna stvar mi samo nije bila jasna.Zasto?
Ako je obecala da to nece uraditi zasto je opet posla i uradila to.Ko zna sta bi se desilo da nisam dosao.
Cekam vec skoro dva sata,a onda se setim da joj je telefon ostao na podu zadnjeg sedista.Izlazim iz bolnice,ulazim u auto koji idalje ima miris njenog parfema.Uzimam telefon u ruke i pokusavam da provalim sifru.Prvo pokusavam da laskam sebi i kucam svoj datum rodjenja,nije to,kucam Filipov nije ni to i na kraju kucam njen.Naravno da je bilo to,Gabi narcisu jedan.
Ulazim u telefon i prvo gde idem notes,znam da je tu zapisivala svoje misli i vodila kao neki dnevnik.Bio sam upravu.Premotao sam do datuma par dana pre nego sto je pocela da me goustuje.

Ne znam kako da se ponasam,ne znam dal da mu kazem ili sakrijem od njega.Dal ce biti pametno da mu nista ne kazem i nastavim kao da se nije desilo.Mozda to i jeste najbolje resenje.Jedva cekam da ga vidim,osetim njegove usne na mojima i ruke na mom telu.Ne mogu vise da citam te silne poruke koje prijete njegovom karijerom.Moram poci tamo,ako treba i metak cu uzeti za njega.Jer znam da je on jedina osoba koja bi isto uradila za mene...

To je to.Zvanicno sam pocela da ga ignorisem.Pritisak u glavi mi je 200.Kao da cu eksplodirati,poruke se samo nizu dok se meni glava pumpa.Zavrsila sam danas sve sa klubovima tako da cim zavrsim ovo prvim letom idem u Italiju da ga vidim i zagrlim,mnogo mi nedostaje.

Ne mogu vise,sutra je taj dan kada se sve zavrsava.Imam toliki teret na grbaci,takodje i dva tri napada astme ni pumpica ne pomaze.Samo vise da docekam to da zavrsim i da ponovo vidim te lepe okice.Slama mi se srce kada moram da ga ignorisem,ali to je zbog njegovog spasa i karijere.Nikada nece saznati za ovo.Ubio bi me.

Kockice u glavi se polako poklapaju,ulazim u poruke i zadnja je ona poslata mene.Poruka pre toga je bila od skrivenog broja.Usao sam i citao jednu po jednu.Svaka je pretila time ako ne dodje da ce se meni desiti nesto.
Nesto sa mojom karijerom ili mojim zivotom.Na svaku poruku bi me branila zivotom.Tada sam shvatio sve.Sve kocke u glavi su se sklopile.Primila je metak u levu butinu,u onu nogu sa kojom ja stalno sutiram.U milion intervijua sam pricao o tome.Primila je metak zbog mene.Odmah sam se zaleteo pud bolnice.Doktor je taman izasao iz sale.Trcao sam prema njemu kao da mi zivot od toga zavisi.

-Doktore doktore,jel dobro
-Jeste sve je uredu,mozete da je pogledate ako zelite.Soba 333.
-Hvala vam puno

Trcao sam stepenicama do treceg sprata i zaustavio se ispred njenih vrata.Duboko sam udahnuo i usao unutra.Sedala je na krevetu,drzala daljinski i nervirala se oko rezultata utakmice Partizan Zvezda.Ja je prosto obozavam.
Dosao sam do nje uzeo joj daljinski i ugasio televiziju.Pogledala je u mene sa sokom.

-Dudu
-Molim sreco
-Ti ti ti si pustio kosu
-Da
-Zato nisi hteo da palis kameru
-Da hteo sam da te iznenadim,posto je to bila tvoja zelja

Skocila mi je u zagrljaj i odmah ruke provela kroz moju duzu kosu.(zamisljajte kao ona koju je imao kad je tek presao u juve).Prislonila je svoje usne na moje i kao da sam procvetao.Lagano smo se ljubili dok me je za kosu privlacila da budem blize njoj.Kada je zavrsila odmakla se i pogledala me direktno u oci.Nikada se necu nagledati tih zelenih ociju.

-A sada ti meni reci,dali si normalna
-Da u potpunosti
-Pa ne bih rekao,ovo je zbog mene|pokazivao sam na zamotanu butinu
-Da zbog tebe i primala bih odmah jos 3 da treba.
-Gabrijela,imun sam na tebe,ali idalje ljut.Slagala si me,krila mi i na kraju uradila to.Sta bi se desilo da nisam dosao?Znaci da ti se nije ponovolo bleso blesavi.Jel jasno?
-Jasno kao noc
-Ma Gabi bre
-Hahaha ovaj dan
-Ja tebe prosto obozavam

Tako smo nastavili da pricamo i svadjamo se.Sta ste ocekivali imate grobara i deliju u sobi.Sve u svemu uzivao sam u ponovnom zvuku njenog osmeha i njenih usana na mojim.

_________________________________________
Hocemo jos jedan nocas?

Ugovor sa ÐavolomWhere stories live. Discover now