Lezim na kaucu i osecam kako mi butina pulsira.Dusan se izgubio,rekao je da ide na kratko do centra,a nema ga vec 3sata.Ko zna sta li radi.Pokusala sam da ustanem da napravim jos jednu jutarnju kaficu uz cigaretu.Da iskoristim dok jos mogu,posto kad predjem da zivim sa Dusanom u Italiju,nece se vise desiti.Sa stakama sam se nekako dovukla do kuhinje i napravila sebi jedan nes.Vracam se i sedam na kauc.Uzimam cigare i gutljaj kafe.I gubim se u svojim mislima.
Proslo je jos dva ipo sata Dusana ni navidiku.Zvala sam ga dva tri put nije mi se javio.Medjutim bas u trenutku kada razmisljam da jos jednom okrenem njegov broj on ulazi u kucu kao harambasa.Ulazi u dnevni boravak sa ogromnim medvedom i buketom ruza.
-Ljubavi -Sta je to? -To je za tebe,izvoli -Za mene -Da -JAOJ DODJI OVAMO
Skocila sam na njega i zagrlila ga i poljubila.Medjutim pre nego sto sam uzela to od njega morala sam da ga slikam bio je tako sladak.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Uzela sam medu odmah ga stavila na kauc,dok ruze u vazu na stolu.
-Hvala ti Dusane -Joj duso pa nista uvek -Volim te Dusane -Sta si rekla? -Mol...ma nista ne bitno -Ne ne dodji ovde,reci mi sta si rekla|rekao je to i privukao me za struk -Volim te Dusane mnogo -Volim i ja tebe Gabrijela
Samo je usledeo lep i pun ljubavi poljubac.
-Nije to to imam jos jedno iznenadjenje -Jaoj meni sa tobom -Tada
U rukama je drzao dve kese sa susijem,moja omiljena hrana.
-JAOJ SUSIII -Jel moguce da si se tome vise obradovala -DA
Pocela sam da skacem sa svim stakama.Bila sam poprilicno gladna bilo je vec 17:30 popodne.Dusan je posao po belo vino i case,za to vreme sam priblizila mali sto kaucu i grlila se sa svojim medom.Dusan je dosao i poceli smo da jedemo,kada smo zavrsili sa jelom on je zamenio ulogu medveda.Ceskao mi je ramena,ljubio glavu.I samo smo cutali,slusali kapljice kise kako padaju na stakla prozora.
-Gabi -Mmm? -Mozes li mi ispricati o svoim oziljcima -Zasto te to toliko interesuje -Zelim da znam -Uredu,hocu
Okrenula sam se prema njemu.Najprije mu objasnjavam o oziljku na bradi.Nakon toga o oziljku na rebrima pa na desnoj ruci,na desnom listu,a pricu o novom oziljku na butini vec zna.Gledao me je sirom otvorenih ociju.
-Kunem se u svoj zivot da vise ni jedan neces imati,stiticu te od svega,svega dobrog i zla -Pre cu ja tebe ali okej moze -Ma dodji ovde budalice
Ponovo sam mu se naslonila na grudi.Pokrio nas je dekicom i tako smo samo utonuli u san na kaucu.
3dana kasnije Noga mi je vec puno bolje iako mi Dusan ne dozvoljava da ista uradim sama.Sve on radi,kao sto mi sada pakuje dva ogromna kofera.Ne znam kako svu robu da prenesem,a jos manje auta.Motore sam prenela,cekaju me tamo.Auta ce ocigledno morati ici jedno po jedno.Medjutim Duca sampion moj to nekako sam mora da razmozga posto jelte ja ne mogu nista da radim.Hehehe.
Ulazimo u avion,ja cu ove stake o ovu levu butinu da slomim.Toliko me nerviraju,a mogu bez njih da hodam,ali mi Dusan ne dozvoljava da se ne bih povredila.Zato sve imam neki predosecaj da ce me nositi.
Dusan pov: Uf meni sa njom.Toliko je volim,a toliko bih je ponekad zadavio.Tvrodglava je do bola.Nista me ne slusa iako je sve to za njeno dobro.Nego evo se hvala bogu primirila.Zaspala mi je u krilu zahtevajuci da je ceskam sto meni i ne smeta previse,mada meni fali sna tako da i ja tonem u njega.
_________________________________________ Malo kraci part,ali nadam se da vam se svidja🤍
