Helena POV
Kada je kazaljka otkucala 23:30h , obula sam patike, dohvatila jaknicu i tiho se isunjala iz kuce. Stavila sam kacigu i sela na motor. Zaputila sam se na mesto nedaleko od centra grada gde sam zivela. Ubrzo stignem na podnozje brda te ostavim motor, a zatim se sitnim koracima zaputim ka vrhu. Nije postojao put kojim se stizalo do gore, vec je to predstavljalo zemljiste utabano koracima pokojeg prolaznika. Retko ko je znao za ovo mesto, a ipak ovo mesto je meni predstavljalo sve. Na ovom mestu sam se najvise smejala, plakala, slavila rodjendane, prozivljavala uspone i padove..
Uzdahnem te kada stignem do vrha zadihano sednem na veliki kamen koji se nalazio na ivici. Ranije sam mnogo cesce dolazila ovde. Sada samo na specijalne datume. Obgrlim kolena te naslonim bradu na njih. Posmatrala sam upaljena svetla grada koja su se presijavala kroz moje suze. Smrcnem te ih obrisem.
Kada sat otkuca 00:00 pogledam zamisljeno u prizor ispred sebe. Jos jedna godina bez njega. Jos jedna godina kako nije tu, kako me je ostavio i otisao. Otisao i ostavio duboku ranu koja nikada nece zarasti i nestati. Naprotiv, vremenom se samo produbljuje i krvari. Pece, boli i ne znam nacin na koji bih mogla da je ublazim.
Prohladan povetarac najezi moju kozu te se blago protresem. Ali to nije sve, kunem se da sam mogla da osetim necije prisustvo. Neko kao da je bio tu. Instiktivno se okrenem ka nazad te primetim u daljini visoku senku koja se brzo povuce ka nazad. Pomalo uplaseno ustanem sa poda i polako krenem ka mestu gde sam ugledala senku. Cudno, kad god bih dosla bila sam sama, skoro niko nije dolazio ovde.
A opet, neki osecaj u stomaku mi nije davao mira. Divljao je u meni i cinio me uznemirenom.
Iz misli me trgne vibracija telefona te ga izvucem iz dzepa. Na ekranu se ocrta poruka od moje drugarice.
"Vratio se", procitam je naglas kako bih se uverila u to sto citam. Srce pocne da lupa sve jace.
Vratio se. Ponovim u sebi i posle par sekundi moje oci se napune suzama kada ta informacija dodje do moje glave.
JE LEEST
Njegov povratak
RomantiekNakon dve godine u grad se vraca on. Njegov odlazak poremetio je sve, a najvise nju. Da li osoba koja vam slomi srce moze ponovo da ga sastavi? Mogu li se stare navike vratiti? Da li vredi pruziti drugu sansu voljenoj osobi i jos bitnije da li ljuba...
