Njegov povratak

Raskid

Helena POV

Nakon razgovora sa Damjanom neki inat je proradio u meni. Razmisljala sam o onome sto mi je rekao. Pa, ako ce oni tako da se ponasaju prema meni, ja mogu jos gore.
Dok sam se spremala za izlazak u sobu udje Aleksandar.

"Zvala si me?", upita te stane pored mene.

"Jesam.. razmisljala sam dugo i mislim da bi trebalo da raskinemo", okrenem se prema njemu.

Iznenadjeno pogleda u mene.

"Stvarno? Otkud sad to?" , zbuni se

Slegnem ramenima.
"Ti ne mislis tako?", sednem na krevet.

Zamisljeno me pogleda te se pocese po potiljku.
"Iskreno nisam ni razmisljao o tome. Nije mi bilo mnogo bitno koju cu ozeniti", promrmlja te sedne pored mene.

"Nikad nisam bio zaljubljen",doda tise te se iznenadim.

"Trebalo bi da pokusas, divan je osecaj"

"Da, sve dok te ne zajebe. Neka hvala nije to za mene", odgovori mi te se oboje nasmejemo.

"Sta ces reci tvojima?", upita posle krace pauze.

"Nisam jos uvek smislila"

"Raskid ce ih izludeti znas", nasmeje se.

"O da, znam"

Zagledam se u svoj verenicki prsten. Skinem ga i stavim u njegovu ruku.

"Neka ostane kod tebe. Nosice ga ona koju zavolis, a iskreno se nadam da ces zavoleti nekad neku", kazem mu.

"Mozda", zamisljeno progovori te me privuce u zagrljaj.

"Pa to je to onda, vracam se sutra nazad. Znas i sama koliko sam u haosu zbog firme"

Razumno klimnem glavom.

Izadje iz sobe te me ostavi da se spremim. Sa Aleksandrom se nikada nije desilo nesto vise od poljupca, i ti poljupci koji su se desili bili zbog glume pred ostalim ljudima. Oduvek sam gajila samo prijateljska osecanja prema njemu.

Dohvatim peglu za kosu iz fioke te zastanem pred ogledalom. Pogledam se i spazim kako je morska voda ponovo vratila moje prirodne kovrdze na videlo. Neko vreme se premisljam te odlucim da posle duzeg vremena ostavim svoje lokne. Uzmem torbicu i izadjem iz sobe.
Spustim se niz stepenice te sacekam ostale u hodniku.

Kada se svi spremimo podelimo se u dva automobila s obzirom da je to mesto bilo udaljeno.

Damjan je vozio, Ema je sedela pored njega a Aleksandar i ja pozadi.

Jos uvek nismo rekli nikome da smo raskinuli, dogovorili smo se da to ostavimo za sutra.

"Reci mi jos jednom zasto ste se posvadjali ti i Igor?"  Zbunjeno upitam Emu dok pokusavam da pohvatam njenu stranu price.

"Zato sto je oterao onog lika koji mi je prisao!", vikne na ivici zivaca.

"Kog lika?", upitamo Damjan i ja u isto vreme te se pogledamo na kratko.

"Aman je l slusate vi nju uopste? Onog drugog sto joj se svidja", ubaci se Aleksandar.

"Tako je, bravo", Ema se okrene i baci mu pet.

"Slusamo samo ih te je veceri bilo dvoje, troje koji su joj prilazili. I nisam pohvatala koji joj se svideo od svih njih", pokusam da se opravdam.

"Ma pusti, Ema prica zbrda zdole uvek i skace sa teme na temu. Ko nju pohvata svaka mu cast", nasali se  Damjan te ga ona blago gurne laktom.

"Ema ovo nije restoran", promrmlja on kada se nadjemo na parkingu.

"Ma hajde, restoran, splav sve je to isto.", izbrblja te brzo izadje iz kola kako je Damjan ne bi kritikovao.

"Ali ja sam mislila da smo izglasali restoran. Gladna sam, to sam cekala celo vece", iznervirano kazem. Jos me je spucao i pms divno.

Damjan krene da kaze nesto, ali ga Aleksandar pretekne.

"Hoces da idemo da jedemo negde?", predlozi.

Odmahnem glavom.
"Nema veze sad, nije bitno", promrmljam te izadjem iz auta.