Njegov povratak

Ne planiram te pustiti

Helena POV

"Sranje, oblaci se", promrmljam dok citam poruku koja mi je upravo stigla.

Damjan se namrsti te pogleda u mene.

"Ovi nasi izlaze iz kluba", dodam dok namestam haljinu i kosu.

Obuce majicu i farmerke te izadjemo iz auta i sacekamo ih ispred.
Prohladan vecernji vazduh me zapljusne i natera moje telo da se protrese.

"Srce hladno ti je?", skine duks te ga prebaci preko mojih ramena i krene da me privlaci u zagrljaj. Izmaknem se kada primetim ostatak ekipe kako ide ka nama.

Damjan me upitno pogleda.

"Ne zelim da odmah saznaju za nas..barem ne dok ne razgovaramo", tiho kazem.

"Hej gde ste bili? Trazili smo vas", upita Sara dok iznenadjeno gleda u nas.

"Pricali smo", odgovori joj Damjan te se smesti u kola.
Sednem na suvozacevo mesto.

"Mi cemo drugim kolima", izgovori Filip dok gura ostatak ekipe u svoj auto.

Zacrvenim se.

U kolima je sve vreme vladala tisina, jedini zvuk predstavljala je neka strana pesma sa radia.
Isli smo sve vreme ispred njih. Na skretanju se na semaforu upali crveno svetlo te Damjan zakoci. Cokne jezikom te skrene pogled na mene. Premesti ruku sa menjaca na moj obraz blago ga milujuci.

"Pre nego sto bilo sta kazes stakla su zatamnjena i ne, ne vidi se nista"

Nasmejem se te on prevrne ocima.

"Osecam se kao jebeni tinejdzer dok se ovako krijemo", promrmlja dok ubacuje u prvu jer se zeleno svetlo upalilo.

Zbunjeno pogledam u njega. Ne odgovorim nista vec se priblizim njegovom sedistu i spustim glavu na njegovo rame dok rukom obgrlim njegovu podlakticu.

"Ne ne, ne pomaze to sad nista", kaze kroz smeh.

"Damjane", namrstim se.

Ne kaze nista vec prisloni svoj kaziprst na obraz. Prevrnem ocima te se blago pridignem i priblizim njegovom obrazu. Podjem da ga poljubim ali on u tom trenutku okrene glavu i spoji nase usne.

"Kako stara fora Boze", promrmljam kroz poljubac te se oboje nasmejemo.

Kada stignemo u apartman presvucem se u sorts a gore ostanem u njegovom duksu. Koliko je ova stvar mekana i jos mirise na njega. Ugh

Sidjem u dnevni boravak.

"I? Sta je na kraju bilo ono sa tvojim verenikom?", upita Igor dok se smesta na garnituru.

Primetim kako su sve oci uprete u mene i cekaju da nesto kazem.

"Am planirala sam da vam kazem sutra..mi smo zapravo raskinuli", pokusam da im objasnim.

"Zasto?", ubaci se Filip.

"Nisam bila srecna sa njim", kazem istinu.

"Zao mi je"

"Ovako je bolje za sve", promrmljam.
"Umorna sam, mnogo mi se spava. Pricacemo sutra drustvo", dodam i pozelim im laku noc.

Obucem spavacicu i ususkam se u svoj krevet. Zacujem otvaranje vrata.

"Stvarno si planirala da spavas?", upita Damjna dok mi prilazi.

Okrenem se prema njemu.
"Mhm..umorna sam. Sutra ce mi trebati celicni zivci za moje roditelje", sanjivo promrmljam dok mi se oci same zatvaraju.

Zacujem zvuk zakljucavanja vrata te ubrzo osetim kako se mesto pored mene udubljuje.

"Tvoj krevet je mnogo udobniji od mog je l znas? Mislim da cu spavati ipak ovde", tiho kaze dok me privlaci sebi i grli.

Nasmesim se.

"Uvek si znao da dobijes to sto hoces", sanjivo izgovorim.

Klimne glavom.
"Tacno, ali samo kada je to nesto vezano za tebe srce", ostavi mi par poljubaca u kosi.

Pribije me uz sebe i cvrsto zagrli. I sada dok lezimo ovako upetljani i u polumraku  razmenjujemo dodire imam osecaj kao da ce mi srce puci. Mislila sam da nikad vise necu osetiti ovaj mir i svoje telo priljubljeno uz njegovo.

Cvrsto ga zagrlim, kao dete svoju omiljenu igracku, i zabijem glavu u njegov vrat.

"Toliko si mi nedostajao..", sapnem dok se par suza sliva niz moje lice.

"Plasim se", dodam.

Namrsti se.
"Cega to?", pazljivo upita dok palcem brise moje suze i ostavlja nezne poljupce na tim mestima.

"Da ce sutrasnji razgovor promeniti sve. Da cu te izgubiti. Da cemo ponovo postati stranci", bolno kazem.

"To zavisi od nas, Hel", kaze te se blago pridigne.

"Uvek cu se boriti za tebe, obecavam. Bice sve u redu", doda dok zavlaci ruku u moje kovrdze i mrsi ih.

"I ti si meni previse nedostajala srce i ne planiram te vise nikad pustiti"

Izmami mi smesak te se samo jos vise priljubim uz njega i mirno zaspim posle dve godine.