Njegov povratak

Ti si verena?

Ujutru sam obavila poslednje pripreme, a zatim uzela svoj kofer i torbu i sisla u hodnik.

"Spremna sam", otkucam poruku na telefonu te izadjem u dvoriste.

"Tu smo za dva minuta", odgovori mi Igor.

Dan je bio lep, sunce je sijalo i u vazduhu se osecao miris cveca koje je bilo zasadjeno na svakom cosku.
Sivi audi se zaustavi pored mene te iz njega provire dve glavice koje nisam videla jako dugo a koje su mi mnogo nedostajale: Ema i Igor.

Cvrsto zagrlim Emu.

"I ti si nama nedostajala", nasmesi se te me zagrli jace.

Pozdravim se i sa Igorem. Uzme moj kofer i smesti ga u gepek, a zatim se polako  zaputimo ka aerodromu. Izglasali smo da idemo na Bali na nedelju dana.

"Helena moramo ti nesto reci..", zapocne Ema koja gleda cas u mene cas u svog brata.

"O cemu se radi?", zbunjeno upitam.

"On dolazi. Filip ga je zvao",  tise izgovori.

Namrstim se i moje raspolozenje naglo spadne.

"Nisam zelela da ga vidim", izgovorim.

Neko vreme provedemo u tisini te ponovo progovorim.

"Izvinite sto se nisam javljala. Znam da sam ja kriva sto smo se udaljili ali prosto kada smo nas dvoje raskinuli nisam izlazila iz sobe. Nisam zelela nikog da vidim. U medjuvremenu su se izdesavale jos neke stvari i ja.."

"U redu je Hel, shvatamo", umiri me Igor.

Ema klimne glavom i zagrli me.
"Svako ima takve periode. Bitno da smo sada zajedno", nasmesi se.

"Reci cu samo jednom ovo. Ne znam zasto te je prevario i otkud mu ta ideja uopste, ali znam da te je voleo", kaze.

"Nenormalno mnogo", doda tise i osetim bol u srcu koja se vraca pri samoj pomisli na njega.

Klimnem glavom i ucutim. Kada stignemo na aerodrom odemo do saltera kako bi se cekirali i u medjuvremenu nas obaveste da  let kasni sat vremena i da sacekamo.

Nas troje se smestimo na stolice, kada ugledam na kraju hodnika ostatak ekipe koji je isao ka nama.
Uspanicim se te brzo ustanem.

"Idem po kafu. Zeli li neko?", nervozno upitam te ne cekajuci njihov odgovor odem do automata koji se nalazio u suprotnom smeru.
Uzdahnem i pokusam da disem dublje i sporije. "Nedelju dana sa njim. Mozes ti to, samo budi hladna", ponovim u sebi te uzmem kafu i zaputim se nazad. Sto sam im se vise priblizavala to mi je srce jace lupalo a ruka vise tresla. Dodjavola, cak i posle dve godine ima uticaj na mene.
Kada dodjem do njih oni se stisaju i prebace svu paznju na mene.

"Izvoli tvoju kafu", uguram Emi u ruke plasticnu casu i ona me zbunjeno pogleda.

"Oo pa gde si ti devojko, dugo se nismo videli. Kao da si u zemlju propala", okrene se prema meni Filip.
Privuce me u dug zagrljaj te zatvorim oci.

A kada ih otvorim, one se susretnu sa njegovim ledenim pogledom od kog se najezim.

"Helena", progovori te mi se priblizi.
"Damjane", uzvratim istim tonom glasa i prodjem pored njega. Na trenutak osetim njegov parfem koji me vrati u proslost.
Sednem izmedju Eme i Sare i skrenem pogled.

Dodjavola, prolepsao se jos vise.

"Jos 45 minuta. Zeli li neko da jede?", zapocne Igor kako bi ublazio napetost koja je vladala izmedju mene i Damjana.

Nas dvoje odmahnemo glavom dok ostali potvrdno klimnu.

"Vas dvoje dolazite sa nama ili?", upita nas Ema.

"Da"
"Ne"
Odgovorimo u isto vreme.
Ustanem i krenem sa njima ka restoranu, a zatim dodje i on.

Kako nisam bila gladna porucila sam cezar salatu. Jeli smo i planirali koja mesta treba da obidjemo. Tacnije oni su planirali dok smo Damjan i ja cutali sve vreme.

"Vas dvoje", obrati nam se Filip.
"Sta je bilo pre dve godine bilo je. Ili raspravite to ili predjite preko toga. Nemojte kvariti letovanje", nastavi.

Zbunjeno pogledam u Filipa kada se Sara oglasi.
"Ne budi kreten. Uostalom Damjan je taj koji treba da se izvini"

"U redu je Saro. Sta je bilo bilo je", tiho promrmljam ne zeleci da se oni svadjaju zbog mene.

Spustim glavu te prebacim pogled na svoje prste koji su nervozno guzvali rub moje majice. I ponovo osetim njegov pogled na sebi.
Zasto me gleda tako sve vreme? U isto vreme tako hladno, a opet tako...zeljno.
Uznemireno uzdahnem kada shvatim da je ovo bila losa ideja i da sam trebala da ostanem kuci.

"Ti si verena?", iz razmisljanja me trgne Filipovo pitanje.

"Jesam", promrmljam kada primetim kako sam zadobila paznju cele ekipe.