Njegov povratak

Zasto si otisao

Ujutru ga nisam zatekla pored sebe. Pomalo razocarano pogledam ka drugoj strani kreveta koja je prazna. Ustanem te u pidzami sidjem u dnevni boravak.

"Oo ustala si. Samo tebe cekamo", kaze Igor.

"Dobro jutro svima", pospano ih pozdravim te sednem za sto.

"Gde su Ema i Damjan?", upitam kada primetim da fale.

"U kuhinji.. ja odoh da pakujem stvari za plazu", odgovori mi Sara te me zagrli i ode do svoje sobe.

Dohvatim telefon i ugledam poruku od Aleksandra.

"Vraca se za Beograd", promrmljam u sebi.

"Ko to?"

"Um Aleksandar, poslao mi je poruku", pogledam u Filipa.

Klimne glavom te doda jedno "otisao sam i ja da se spremam"

Od jutros su svi bili u nekoj zurbi i pakovali potrebne stvari, samo sam ja bila usporena.

U prostoriju udju Ema i Damjan. Susretnem se sa njegovim cokoladnim ocima i osetim kako automatski srce pocinje da mi kuca brze. Dodjavola

"Izvoli, tvoj dorucak", izgovori te stavi ispred mene tanjir sa hranom koji je do pre nekoliko sekundi drzao u rukama.

Zahvalim se te pocnem jesti u tisini. Mislila sam da ce sestri pored mene i zapoceti neku pricu, ali on uradi upravo suprotno.

Sedeo je na kaucu sa Emom i Igorem i pricali su o nekim random desavanjima od sinoc.

"A sta bi na kraju sa onom ridjokosom sto ti se nabacivala?", Igor zapocne temu.

"Sta?", izleti mi. Glupaco.

Njih troje se okrenu prema meni. Igor cudno pogleda u mene pa u Damjana.

"Ovaj..", krenem nesto da kazem, ali me Damjan prekine.

"Nista, nisam bio zainteresovan. Previse je bila napadna", odgovori mu.

Kada sam zavrsila sa doruckom i spakovala se  zaputili smo se prema plazi. Bacim torbu na svoju lezaljku te skinem sorts i majicu. Bilo je vrelo ovih dana i osecala sam kako se vec znojim. Podignem kosu i vezem je u neurednu pundju.
Krajickom oka primetim Damjanov pogled koji je usmeren prema meni. Izignorisem ga te udjem u vodu i pocnem da plivam.

"Hoces li da igras odbojku na pesku sa nama?", dozove me Sara kada posle duzeg vremena izadjemo iz vode.

Odmahnem glavom.
"Idem da odmorim malo", promrmljam i prodjem pored njih.

Dohvatim peskir i ogrnem se njim. Smestim se i pocnem ih gledati kako igraju.

Sedela sam na pesku i jela breskve  kada Damjan sedne pored mene.

"Zasto ne dodjes da igras sa nama?", zbunjeno upita.

Odmahnem glavom.

"Neraspolozena si nesto?", primakne mi se.

"Malo", priznam.

"Zasto?"

Slegnem ramenima ne zeleci da mu kazem odgovor.
Pogleda prema ostalima i kada se uveri da su zauzeti odbojkom i da nas niko ne gleda priblizi mi si.
Zbunjeno pogledam u njega.

"Dodji da razgovaramo..", tiho kaze dok me hvata za ruku i preplice nam prste.

"Damjane", krenem da se bunim kada on prevrne ocima i pusti moju ruku.

Ucutimo te pocnem da ga pratim. Na samom kraju plaze nalazile su se velike stene. Pomogne mi da se popnem na jednu te sedne pored mene.
Zamisljeno sam posmatrala talase mora.

"I? Hoces li mi reci sada zasto si neraspolozena?", upita dok gleda u mene.

Uzdahnem.

"Zasto jutros nisi obracao paznju na mene?", tiho promrmljam te kada shvatim koliko je glupo zvucalo ovo pitanje pocrvenim.

Iznenadjeno pogleda u mene.
"Um ja ovaj, rekla si sinoc da ne zelis da znaju za nas pa sam se trudio da se tako i ponasam. Zato sam i ranije sisao na dorucak nisam znao da...", zbunjeno pocne da se pravda.

"Razumem", prekinem ga.

"Nisam zeleo da te povredim", izgovori dok me ceska.

Okrenem se prema njemu i postavim pitanje na koje sam se bojala da cujem odgovor.

"Zasto si otisao u Nemacku Damjane?", spojim nam poglede