Njegov povratak

Ti ces uvek biti moja stvar

Damjan POV

Otkako smo usli na splav zenski deo ekipe se odvojio od nas. Ispijao sam svoje pice dok sam posmatrao Helenu kako igra sa Emom i Sarom.
Kao da je postala svesna mog pogleda, okrene se ka meni. U moru ljudi njene oci pronadju moje i ne mogu da izdrzim a da joj se ne nasmesim.
Pogleda me zbunjeno, te nastavi igrati sa njih dve.
Uskoro se brza muzika zaustavi te DJ predje na nesto laganije. Zbunjeno pogledam u nju kada shvatim koja je pesma

"Opet te nema nisi tu
Kao da te nikad nije bilo
Drugome lepa ja na sebe ljut
Oduvek si bila sav moj zivot..", pevao sam pesmu i gledao u ispijenu casu na stolu.

Krajickom oka primetim kako je Saru smorila pesma te je sela kod nas.
Pre nego sto Helena sedne neprimetno je povucem ka sebi.

"Daleko je tvoj grad, ali nije dalji od nas.."

Obmotam ruku oko njenog struka te joj na uvo otpevam sledece stihove

"I dalje osecam tvoje
Usne na usnama
Ruke u rukama
Oko moje"

Drugom rukom sam milovao njeno rame. Zadrhti na momenat. Primetim kako isprekidano dise i njen iznenadjeni izraz lica. Okrenem je prema sebi. Podigne glavu te se njene tuzne okice stope sa mojima. Nostalgicno pogleda u moju ruku koja se nalazila oko njenog struka i znam da joj falim. Oci joj se cakle dok mene moje peku od duvanskog dima i nedostajanja i sve sto zelim trenutno je da je privijem uz svoje grudi i ne pustam. Ostala je velika rupa u mom srcu, mom zivotu nakon raskida.

"Idem na vazduh", promrmlja dok se odmice od mene i pocne se provlaciti kroz masu ljudi. Pozelim da krenem za njom kako mi se ne bi izgubila iz vida, ali mi u tom trenutku Aleksandar privuce paznju. Sta on jebeno radi?!

Helena POV

Izadjem iz kluba te se naslonim na zid. Sta je ono bilo? Pokusam da se smirim i disem sto normalnije. Ali nije islo, nekada mi se cini kao da me Damjan namerno provocira samo da vidi da li ga jos uvek volim. Dodjavola. Iznervirano sutnem u limenku koja se nalazila na ulici.
Izvucem kljuc iz jakne te pozelim da odem kuci i prespavam ostatak veceri, ali mi stigne poruka na telefonu.

"Gde si Hel? Damjan i Aleksandar ce se poubijati? -Sara

Namrstim se te se brzo saberem i vratim se unutra. Primetim guzvu oko naseg stola. Svi su se okupili da vide sta se desava. Kada se priblizim ugledam Damjana kako bukvalno sedi na Aleksandru koji je na podu i obezbedjenje koje ih razdvaja.

"Da li ste normalni, sta radite to?", viknem kada prestane tuca. Oboje se okrenu prema meni.

"Pitaj svog verenika!", besno kaze Damjan te me zakaci ramenom i prodje pored mene.

Progutam knedlu.
"Dobro si?", tiho upitam Aleksandra dok posmatram tragove borbe na njegovom telu.

Klimne glavom.
"Idem da sredim ovo", promrmlja te ode do toaleta.

Filip mi pridje.
"Zvalavio se sa nekom plavusom i ako mene pitas da ga nije Damjan udario ja bih", iznervirano izgovori.

Lupim se rukom o celo. Oni ni ne znaju da smo mi raskinuli..

Spazim Damjana kako  izlazi iz kluba te potrcim kako bih ga sustigla.

"Zasto se tako ponasas?! Nisi morao da ga udaris!", besno viknem kada se nadjemo na parkingu.

Stane i okrene se prema meni.
"Helena je l se ti to zajebavas sa mnom?!", pocne da vice i on.

"Sta tebe briga za to! Ti i ja vise nismo zajedno", priblizim mu se.

"Nismo ali to ne znaci da moze da se ponasa kao kreten prema tebi! Varao te je!"

"To nije tvoja stvar!"

"Naravno da jeste.", progovori kada mi se priblizi.

"Ti ces uvek biti moja stvar",promrmlja tise dok mu pogled sara po mom licu.