Bogdan i Nina - cetvrti a u jedno i zadnji deo Kombinacije .
Dvoje ošteceni ljudi i najbolji prijatelji. Ona zna sve o njemu ali ne i on o njoj. Ona sebicno cuva svoju bol od njega sve do trenutka dok ga on ne otkrije. Oni su ljudi koji su imali sno...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Još jedan radni dan je iza mene a sada sledi moj omiljeni deo dana. Volim da provodim vreme sa Teodorom jer mi ona uvek popravi dan ma koliko god loš bio. Napunila je dve godine i krenula je u vrtic. Građevinska firma u koju radim je na pet minuta udaljena od vrtica u koji ona ide i zato je ja uzimam svaki dan i imamo dva sata vremena da provedemo zajedno. Ona je centar obe porodice jer je jedino unuce koje imaju iako ce se za koji mesec i to promeniti. Dunja je opet trudna. Kada su nam pre par nedelja saopštili tu vest svi smo bili presrecni ali kada su nam rekli da nosi blizance to je bilo šok za sve nas. Ipak se svi vesele novim bebama jer to ce da bude velika atrakcija. Kao da se nalaze na natečaju pa takmice ko ce da napravi više dece u određenom roku. To ne mislim samo za Miloša i Dunju jer u toj igri ima tri bracna para. Tomislav i Dijana imaju već dvoje dece od kojih jedno ima cetiri a jedno dve godine. Tu su i Veljko i Vanja koji takođe očekuju drugo dete ali moj zet je u prednosti jer je napravio dve od jednom.
-Ujoooo!- moj mali zvrk trci ka meni dok izlazi iz vrtica.
- Pa gde je moj slatkiš?- spustim se na koljena i docekam je u zagrljaj. -Kako si se provela u vrticu?- pitam je ali mi ona ne odgovara. -Šta je bilo princezo?
- Mako me vukao za kosu- kaže smušeno.
- Ko je taj?- nije u redu što osecam bes prema nekom malom detetu ali svi muškarci u porodici smo slabi na nju. Ona je mala i nežna baš kao što je bila osetljiva i njena mama. Dunja je samo godinu dana mlađa od mene a moja dužnost kao veliki brat je bila da je čuvam. Kada god mi je rekla da je neko rastužio ja sam ga istukao. Nije me bilo briga ni zbog ukora u školi niti zbog kažnjavanje od roditelja.
- Lekao je da nemam lepu kosu i pocupao me za lepic.
-Ma šta taj majmun zna ti imaš najlepšu kosu na svetu a on nema pojima o modi- cujem njen kikot zbog mojih reci. Zaista treba da pazim šta pricam pred njom.
- To mu je i Vasa lekao- kaže i sva se zarumeni u obrazima.
- Ko je pa sad taj Vasa?
- On mi je dlug ali je staliji od mene. Uvek me cuva i blani i kaze da sam ja njegova plinceza.
-A jeli?- gledam je u cudu a ona potvrdno klimne glavicom.
-Uvek mi kaze da sam jepa - jooj muke . Milošu će da obeli kosa još od sada. Pa ovo dete se zaljubilo a ima samo dve godine gde če nam biti kraj.
"Moram ja da istražim tog Vasu pre nego što ova veza postane ozbiljna."
Bili smo u parku ,pa išli smo na sladoled jer mi moramo da budemo prvi u svemu i na kraju smo seli u restoran i naručili jelo. Malo smo pomešali redosled ali koga briga mi sami diktiramo pravila. Kada smo i tu završili bilo je vreme da je odnesem kuci jer mi se Dunja vec javila.
- Stigli smo vec evo nas ispred kuce- odgovorim kada me nazove po treci put.
- U redu hajde uđite- za par minuta vrata se otvori i doceka nas moja prelepa sestra sa umornim osmehom.
- Mama jeli smo sadoed.
-Izdajice- ukorim je kada me Dunnja ukori pogledom. Znam da je tek kraj Aprila ali neznam da joj kažem ne pa joj sve dozvoljavam.
- Lažem mama nismo jeli- ispravi situaciju i svi se nasmejemo.
Uđemo u kucu gde nas doceka i Miloš sa vec skuvanom kafom.
- Šta ima brate kako ste se proveli?- pozdravimo se i sednemo u dnevnom boravku.
- Sjajno kao i svaki dan- Teodora im prepricava šta je sve danas radila u vrticu i šta joj se sve dogodilo i opet se dotakne tog Vase i pohvali ga kako ju je spasio. Pola sata kasnije stiže i Nina ,Miloševa sestra od tetke. Ona je vaspitacica u privatnom vrticu u kom ide Teodora. Jedan od razloga zašto su je baš tamo upisali je upravo taj da može tetka da pazi na nju.
- Zdravo Bogdane kako si?- pozdravi se sa svima a na kraju i samnom. U proteklih godina ja i Nina smo postali bliski. Kada kažem bliski mislim na jako dobri prijatelji. Cesto idemo zajedno na kafu i na ova društvena okupjanja jer smo jedini koji nemaju partnere pa da se ne osecamo kao treci tockovi na biciklu.
-Odlicno kako si ti?
- Pa ja nisam odlicno ali sam dobro.
-Zašto? Jel se dogodilo nešto?
- Ništa se nije dogodilo jednostavno takav mi je bio dan. U vrticu troje dece je uhvatio neki virus i poceli su da povracaju pa se bojim za ostale dece da i njih ne prehvati.
Tu naravno Dunja krece da panici i da proverava temperaturu i dali je nešto boli.
- Ako ima ko da je cuva neka ostane kuci par dana. Nemora da znaci da ce je prehvatiti od njih ona ima jak imunitet ali za svaki slucaj.
- Pitacu mamu i tatu- odmah uzima telefon i odlazi da se javi.
*********
Vracam se uvece u stan i zatvaram vrata iza sebe. U hodu se skinem i odem odmah pod tuš. Rad na gradilištu nije uopšte lak ali to je ono što volim. Kao dete sam imao velike snove. Kako sam odrastao tako sam ispunjavao jedan po jedan. I sve je išlo dobro do trenutka dok nisam pao sa drugog sprata zgrade i jedva ostao živ. Imao sam polomjenih rebra, potres na mozgu i šipka u nozi. Zbog rđosanog željeza noga mi se inficirala i morali su da je amputiraju jer u suprotnom infekcija je mogla da se proširi kroz citavo tjelo.
Doktori su me ubedili da mogu normalno da živim kao i pre. Preporucili su mi fizikalnu terapiju,poslali me kod najboljih ortopeda koji su uzeli mere i napravili mi protezu za nogu i mislio sam da cu zaista da živim normalno.
Par meseci nakon što je prošao oporavak poceo sam da izlazim. Upoznao sam jednu devojku i svidela mi se. Izgledala je zaista zainteresovano za mene sve dok nismo stigli do kreveta. Kada je videla moj nedostatak okrenula se i otišla. To je bilo prvi ali ne i zadnji put da mi se dogodilo takvo nešto. Na kraju sam poceo da padam u depresiju. Tek sam tada shvatio da nikada necu biti kao ranije. Povukao sam se u sebe i prestao sam da izlazim. Radio sam a ostalo slobodno vreme koje sam imao provodio sam ga sam u cetiri zida. Verovatno bi još uvek bio zatvoren tamo da se nije tata razboleo i da nisam odlučio da se vratim ovde.
Nemacka je puna mogucnosti za rad i napredovanje u karijeri. Rad kao građevinski inžinjer u jedna od najvećih građevinskih firmi tamo doneo mi je puno. Zaista mi je išlo savršeno i zaradio sam dosta ali sam i izgubio. Na kraju kada se sve sabere i oduzme nisam imao ništa. Pare sam potrošio i izgubio sam deo svog tela koji nikako nisam mogao da vratim. Više nisam maštao o ženu,decu i porodicu. Postao sam ono što sam najviše mrzeo a to je placao sam ženama za seks. Ako odbacim tu opciju necu ga imati uopšte jer jedino one za pare pristaju da budu samnom.
Nisam znala bolji nacin da vam se zahvalim na svemu nego sa novom pricom. Tražili ste i cekali Bogdana a ja nisam mogla da vam ne ispunim želju. Teško mi je išlo pisanje ove price i još uvek nije završena ali se nadam da ce vam se bar upola svideti kao prethodne.
