𝑂𝑠̌𝑡𝑒𝑐́𝑒𝑛𝑖 🔚

2

-Maro idi zovi sve roditelje da dođu i da pokupe decu- kažem svojoj koleginici koja je isto vaspitacica kao i ja. Juce se pojavio virus. Neznam od koga je sve krenulo ali od troje dece danas imamo još desetoro koje ne prestaju da povracaju. Lepo sam juce obavestila sve roditelje o tome ali oni su ih ipak doveli danas sa izgovorom da nema ko da ih cuva dok su oni na poslu.

"Zar im je posao bitniji od vlastitog deteta?"- to nikako nemogu da razumem.

Dobro je što je moja Tea ostala kuci sa bakom i dekom i što nema nikakve simptome. Ovo im je najmanje potrebno posebno sada kada je Dunja trudna jer ce lako da se prenese taj virus i na nju.

Sat vremena kasnije sva deca su otišla kuci a samim tim i mi smo bili slobodni. U narednih par dana vrtic ce biti zatvoren i u celosti dezinficiran zbog bakterija i virusa. Pokopila sam svoje stvari i zaputila sam se u stan. Usput sam kupila ono što mi je nedostajalo u kuhinji i za licnu higijenu pa sam kupila i sretstva za cišcenje da bar iskoristim ovih par dana za nešto korisno i ocistim stan.

Raspremila sam sve stvari na mesto i istuširala sam se,pustila sam mašinu sa prljavim vešom pa sam sela da popijem kafu. Sama. Iako sam imala petnaest kada su moji roditelji poginuli i iako je od tada prošlo još toliko, još uvek su mi nedostajali.

Tetka i tecak me nikada nisu odvojili od Miloša i trudili su se da imam sve što mi je potrebno ali tu prazninu niko nije mogao da popuni. Bila sam dovoljno velika da pamtim sve. Secam se na sve naše lepe trenutke a verujte mi bilo ih je puno. Moji nisu bili neki bogataši koji su se razbacivali novcem ,išli na skupa putovanja niti su imali sve što su želeli ali voleli su se. Toliko su se voleli da ni smrt nije uspela da ih rastavi.

Kada sam se probudila u bolnickoj sobi Miloš je bio pored mene. On mi je rekao šta se dogodilo,on me je držao dok sam se raspadala od tuge i obecao da ce uvek biti tu za mene. I bio je. Od tog dana pa sve do danas nije me ostavio samu. Cak i kada je skrenuo sa puta bio je tu. Zbog toga sam bila ljuta na Dunju kada ga je ostavila,bila sam besna i izrekla sam mnogo teške uvrede. Kada je Miloš došao pri sebe i kada mi je ispricao šta se zapravo dogodilo bilo mi je žao jer sam i sama znala koliko ga je volela.

Da ne bi razmišljala o prošlosti odlucila sam da ocistim kuhinju i da skuvam neko jelo samo za sebe. Pustim muziku i uhvatim se posla.

*****

Osecam mucninu ali i groznicu. Cujem telefon kako zvoni negde ali nemam snage da se pomaknem iz kreveta samo privlacim prekrivac preko svog tela da se ugrejem.

-Nina...hajde probudi se - cujem glas što me podseca na Bogdana. - Hajde Nina moraš pod tuš goriš od temperature- želim ja da ustanem ali nemogu. Osecam kako me uzima u ruke i nosi me negde a onda cujem zvuk vode i još više pocnem da se tresem od hladnoce.

- Necu- pobunim se.

- Hajde moraš bice ti bolje.

Kada mi se javio Miloš i pitao dali sam se cuo sa Ninom zabrinuo sam se. Vec je prošlo 16h a ona se ceo dan ne javja na telefon. Svi su digli uzbunu pa sam uzeo kljuc od njenog stana i došao da vidim šta se događa. I dobro je što sam došao jer sam je pronašao u krevetu sva oznojena dok drhti i gori od visoke temperature. Secam se da nas je majka kupala sa mlakom vodom kada smo ja i Dunja bili bolesni pa sam i sam to uradio. Bunila se i buncala jer nije htela da ide pod tuš pa sam na kraju i ja stao zajedno sa njom ispod mlaz vode da bi je držao jer je bila previše slaba i nije mogla sama. 

Sigurno ju je prehvatio taj virus iz vrtica za koji je pricala prekjuce ali tada je bila dobro.

Nakon par minuta prestala je da se trese pa se odjednom otrgla iz moje ruke.

- Bogdane idi prehvatice te virus od mene- kaže mi uspaniceno.

- Ni u ludilu te necu ostaviti samu. Hajde presvuci mokru odjecu i natrag u krevet a ja idem da ti skuvam nešto da jedeš.

- Zaista nema potrebe eto i sam vidiš da sam bolje a do veceras ce me skroz proci.

- Nina dali želiš da zovem Miloša? - istina je da ga necu pozvati cak i da ona to traži ali jedino tako ce prihvatiti da ja ostanem.

- Nemoj ne želim da brine a i ne treba i njima sada ovo sranje Tea je mala a Dunja je trudna- bravo razumna cura.

- Tako je zato sada ti ideš u krevet a ja da ti donesem hranu jer je 17h .

- Zar sam toliko spavala?- pita u neverici dok joj se oci opet sklapaju.

- Jesi ,svi su se zabrinuli kada nisu mogli da te dobiju na telefon citav dan. Ja sam uzeo kljuc od Miloša i došao sam da te proverim. Jel možeš sama da se presvučeš ili da ti pomognem?

- Mogu idi.

Otišao sam u kuhinji i stavio vodu da se kuha pa sam pronašao jednu supu iz kesice i ubacio je unutra. Stavio sam dve parceta hleb u tosteru i potpekao ih malo i eto ga jelo je spremno.

Ulazim u spavacu sobu i pronalazim je kako opet spava.

- Nina hajde ustani- pozovem je i sednem pored nje. Dotaknem joj celo i vidim da se temperatura vraca opet.

- Nina hajde moraš da jedeš i da popiješ lek.

-Necu- odbije i ušuška se ispod pokrivaca.

- Onda cu da te odnesem u bolnicu i da ti stave inekciju- zapretim joj opet.

- Zao si Bogdane.

- Jesam jer se ponašaš kao Teodoru . Hajde samo par kašica da možeš da popiješ lek i ostavicu te da spavaš.

Napokon je otvorila oci i uspravila se u krevetu. Uzeo sam ciniju i napunio jednu kašiku pa je prineo do njena usta.

- Nisam beba.

- Jao ženo teška si kao crna zemja. Daj jedi i ne protivi se više- ukorim je a ona pomirljivo proguta prvi zalogaj.

- Hajde sada malo hleba- iako joj nije po volji i mrštila se celo vreme jela je bez prigovora.

- Hajde sada malo vode da popiješ lekic i možeš da odmaraš- to joj izmami maleni osmeh ali on ne stigne do njene umorne oci.

Kada se ponovo uspavala odneo sam tanjir u kuhinji i javio sam Milošu da ne brine. Kada sam popio jednu kafu vratio sam se da je proverim. I dalje je spavala pa sam seo u fotelji pored kreveta i odlucio sam i ja malo da odmorim.

Neko nam se razboleo 🤒
Dobro jutro svima i hvala vam na citanju ♥️ 😘