Bogdan i Nina - cetvrti a u jedno i zadnji deo Kombinacije .
Dvoje ošteceni ljudi i najbolji prijatelji. Ona zna sve o njemu ali ne i on o njoj. Ona sebicno cuva svoju bol od njega sve do trenutka dok ga on ne otkrije. Oni su ljudi koji su imali sno...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nešto se promenilo u odnosu između mene i Bogdana. Kada smo se videli u nedelju bila je neka neopisiva tenzija između nas,nešto što do tada nisam primetila.
Ali bilo je zabavno dok me je ucio da kosim travu. Ozbiljno sam shvatila taj izazov i na kraju sam uspela i sama ali ipak lakše je kada je on tu pored mene. Ponekad mislim da sam se previše vezala za njega i postala ovisna od njegove pomoci.
Postoji nešto posebno u njemu,nešto što me tera da mu se poverim i da mu verujem. On poseduje moc da reši svaki moj problem. Dovoljna je samo jedna njegova rec i osmeh da bi sva moja nesigurnost nestala u trenu kao da nije ni postojala. Cudno je ali jako mi prija.
Dok sedim sa Teom u dvorište od vrtica i cekamo da dođe Miloš po nju vidim da nije danas baš raspoložena.
- Šta je bilo lutkice? Zašto si tužna?
- Nisam tuzna.
- Ali jesi i citav dan si cutljiva.
- Teto hoce li me mama i tata manje voleti kada se bebe lode?
- Kakve su to gluposti Tea? Odakle ti to sad odjednom?
- Mako kaze da njegovi loditelji više vole njegovog blata od njega.
- To nije tacno. Svaki roditelj podjednako voli svoju decu bez obzira na to koliko ih je. Tebe mama i tata vole mnogo ali volece isto tako i bebe kada se budu rodili ali to ne umanjuje njihovu ljubav prema tebi vec oni imaju dovoljno ljubavi za sve vas- objasnim joj.
- I kaze da mu beba uzima sve njegove omilene iglacke- ah taj Marko.
- Ne brini se ti zbog toga tvoja braca se nece igrati sa tvojim lutkicama- nasejem se a ona se odmah opusti.
- Sada mi je puno lakse- izdahne kao neka starica.
-Zbog cega ti je lakše bebo?- cujem Milošev glas iza nas a ona poskoci i zaleti mu se u zagrljaj.
To dete nije ni svesno koliko je voljeno ali razumece kada malo odraste.
-Eee o cemu ste pricale i zbog cega ti je laknulo?- upita je ponovo.
-Plicale smo o životu- slegne naivno ramenima a mi se odvalimo smejati. Njen recnik je olicenje tome sa kim se druži. Tu veliku ulogu igraju bake i deke ali takođe i deca iz vrtica koje su iz naj razlicitog uzrasta a ona prikupja od svima po malo.
- Hajde Nina dođi odbacicu i tebe do stana.
- Ovaj ...hvala ali ja ne idem u stan- do sada mu nisam rekla da sam donela odluku da sredim kucu.
- Gde ideš ?
- U kucu.
- U koju kucu?
- Ja ...donela sam odluku da renoviram porodicnu kucu. Dugo sam to odlagala pa mislim da je sada pravo vreme za to.
- U redu- kaže zbunjeno jer nije ovo ocekivao.- Dali ti je potrebna pomoc?
- Nije bato, Bogdan vec radi na tome. U subotu smo je ispraznili a u nedelju smo sredili dvorište.
- Bogdan kažeš?- pogleda me upitno.
- Da ,zašto me tako gledaš?
- Ništa mala samo onako. Jel ideš sada tamo?
- Da ,idem da odnesem Bogdanu rucak i da vidim dali mu treba nešto.
-Bogdan- promrmlja i prevrne ocima -U redu onda idem i ja sa tobom da vidim šta ste uradili i ako mogu ikako da pomognem Bogdanu- posebno naglasi njegovo ime pa sa Teom u ruke uđe u auto.
"Šta mu je odjednom i zašto se tako ponaša?Prica kao da nezna ko je Bogdan. "
Ušla sam u njegov auto jer sam jutros došla pešice na posao. Svratili smo do jedan restoran i uzeli hranu za poneti. Naravno umesto za dvoje uzela sam za cetvoro jer on nece otici iz kuce tek tako. Cim smo stigli ispred kuce Teodora je pocela da reda pitanja jedno za drugo. Gde smo,zašto smo došli ovde,šta cemo da radimo...
Uzmem hranu i krenem po sada vec cistom stazom. Iako nije ništa urađeno samim tim što je trava pokošena izgleda drugacije i lepše.
Bogdan je do pre par sati bio na posao a nakon toga je nastavio da radi ovde. Rekla sam mu da nema potrebe da se zamara toliko jer se meni ne žuri ali kao i uvek nije želeo ni da cuje i nastavio po svom.
Kako se približavamo ulaznim vratima tako se i zvuk muzike povecava. Iskreno se nadam da ga necemo zateci u neprikladnom izdanju jer upravo svira neka striptiz muzika. Zamalo da se nasmejem na svoje misli ali kada sam ga ugledala umalo nisam pala na guzicu.
Ja Bogdana poznajem više od tri godine i nikada ga nisam videla u ovakvom izdanju. Vrucem izdanju. On u ovom trenutku izgleda kao oni momci koji dolaze da uvesele devojacko vece. Iako je ljeto on nosi radnicke cizme i radnicka uniforma u ovom slucaju samo pantalone jer je u gornjem delu potpuno go. Zbog vrucine znoj mu se sleva niz celo a svuda oko njega je beli prah zbog struženja zidova.
"Majko draga...Sveto sranje."
Mislim da slinim dok ga gledam. Ne dišem,ne trepcem a on je toliko udubljen u onome što radi da nije ni primetio da sam došla.
- Ujooo!- Tea pocne da vice a ja se trgnem iz transa taman na vreme jer u sledecem trenutku se on podiže i okrece ka nama pa izdigne obrve i šeretski se nasmeje.
"Jaoo Nina dozovi se pameti on ti je prijatelj nesmeš tako da ga gledaš."- opomenem se ali džaba jer mozak ne registruje moje upozorenje.
Lagala bih kada bih rekla da nisam ranije primetila koliko je lep i zgodan jer jesam. Nemožeš da ignorišeš njegovu pojavu ali ite kako sam uspevala da ignorišem privlacnost koju sam osecala prema njemu. To sam sasekla u koren još na pocetku jer tu nije bilo mesta ni za šta više osim za prijateljstva.
Koliko god on negirao i poricao njegov nedostatak ga ne sprecava u stvaranju doma i porodice i ja sam sigurna da ce se jednog dana pojaviti neka devojka sa kojom ce da ima sve ono što ja nemogu.
Zbog toga sam sebi zabranila da sanjam nemoguce snove. Ja nemogu ništa da pružim ni jednom muškarcu. Bila bih mu ja dobra žena i domacica ali nikome to nece biti dovoljno. Šta ce da bude kada poželi decu? Odbacio bi me i našao neku koja može da mu pruži to. Zato je usvajanje savršeno rešenje za mene. Imacu dete i volecu ga najviše na svetu a necu morati nikome da se pravdam niza šta. E sada to što još uvek nisam skupila hrabrost da podnesem zahtev za usvajanje to je druga prica.
Bogdan ce definitivno da me ubije jer mu vidim u pogledu da zna o cemu sam upravo sada razmišljala.
- Ooo danas imamo i pojacanje - napokon se oglasi.
- Tako izgleda - zakljucim kada vidim kako Tea znatiželjno razgleda alat sa kojim on radi. - Došao je i Miloš - obavestim ga.
- U redu možda moj zet uspe da nauci nešto od mene- zacereka se.
- Sav si uprljan - izvucem vlažne maramice iz torbu pa u par koraka se nađem ispred njega i pocnem da mu brišem lice koje je belo. Definitivno nisam dobro razmislila o svom postupku jer se nalazim preblizu do njegovog lica a njegov pogled je zbunjen i kao da ne odobrava ovo što radim. Povucem se unazad glumeci opuštenost i kao da se ništa nije dogodilo ali on me uhvati za zglob i povuce me pored sebe.
- Jesi li podnela zahtev?
- Nisam imala vremena ali hocu ovih dana.
- Nina?
- Zaista hocu - o bože šta mi se događa? Srce mi lupa kao ludo zbog njegove blizine a on ne sklanja pogled od moje oci i to dodatno pogoršava situaciju.
- Šogore kako ide posao?- cujem Miloša i iskoristim priliku da se udaljim i da se saberem.
"Budi mirno srce moje ,da se nisi usudilo da me izdaš"
