Bogdan i Nina - cetvrti a u jedno i zadnji deo Kombinacije .
Dvoje ošteceni ljudi i najbolji prijatelji. Ona zna sve o njemu ali ne i on o njoj. Ona sebicno cuva svoju bol od njega sve do trenutka dok ga on ne otkrije. Oni su ljudi koji su imali sno...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ovo je definitivno najsrecniji dan u mom životu. Nakon što smo napustili dom otišli smo u kupovinu. Usput smo se dogovorili da preuredimo spavacu sobu u koju je Bogdan spavao na pocetku jer je veca od one koje smo planirali da bude decija jer smo planirali samo jedno dete. Privremeno ce deca da borave u istu sobu jer mislimo da ce se tako osecati sigurnije na nepoznatom terenu.
Malo me je strah jer ne znam kako ce da nas prihvate. Nisu toliko veliki ali ipak razumeju sve i ne znam dali cemo im se svideti.
Kupili smo dva zasebna decija kreveta a ormar ce da ostane ist za sada. Kupili smo i igracke i posteljine sa crtanim junacima. Nismo želeli da preterujemo jer ne znamo šta deca vole pa smo kupili samo osnovne stvari. Cim budu došli ovde odvescemo ih u kupovinu da odaberu šta hoce.
Pozvali smo porodice i prijatelji na veceru da bi mogli da im saopštimo novosti. Narucili smo hranu iz restorana a ja sam napravila samo salate. Izneli smo trpezariski sto u dvorište jer onaj koji imamo tamo nije dovoljan. Bogdan je doneo tortu iz poslasticarnice i sve je bilo spremno.
Oko pola osam su poceli da pristižu. Prvo su stigli Dunja i Miloš sa tetkom i tecom. Nakon njih su stigli Tomo i Dijana kao i njegovi roditelji i na kraju tu su bili i moji svekar i svekrva. Ovoga puta Veljko i Vanja nisu bili tu jer rešavaju stvari u Ljubljani da bi se što pre preselili ovde.
- Pa cemu dugujemo ovaj iznenadni poziv za okupjanje?- pita moj tecak.
- Želeli smo da spodelimo sa vama jednu lepu vest- odgovori Bogdan.
Ja sam previše uzbuđena da bi pricala a i mislim da cu se rasplakati od srece u ovom trenutku.
- Pa recite više nemojte da nas držite u neizvesnosti- ubaci se Bogdanov otac.
- Zvali su nas jutros iz doma i odobrili su nam zahtev. Za nekoliko dana idemo u Dubrovniku da upoznamo decu i da ih dovedemo kuci.
Nastao je tajac dok su svi obrađivali informaciju. Kako su shvatali povod ovog okupjanja tako su emocije isplivjavali na površinu. Nije postojao ni jedan gost koji nije pustio suzu radosnicu. Val suza,val cestitanja ,val smeha. Kada je sve to prošlo svi su se vratili na svoja mesta.
- Od uzbuđenja si rekao decu umesto dete- kaže Tomo.
- Rekao sam onako kako je- uzvrati moj muž važno.
"Bože koliko ga volim."
- Kako to misliš?- pita ga Dunja.
- U pitanju su dvoje dece. Oni su brat i sestra. Devojcica ima cetiri a decak dve godine. Roditelji su im poginuli a oni su završili u domu. Nekoliko porodica su ih odbili jer su želeli da usvoje samo jedno dete a iz doma nisu želeli da ih razdvoje. Mi svakako se ne bi zadržali na jedno a kada su nam rekli da oboje idu u paketu pristali smo. Imacemo dvoje dece od jednom- prica uzbuđeno i srecno.
- Pa to je divno, bicu baka na petoro unicaca - odvali moja tetka.
- I ja takođe- moja svekrva se umeša.
- Jao prijo bice puno posla- odvalimo se svi smejati jer su moja tetka i Bogdanova mama u paketu dve lude žene.
- Danas smo narucili nameštaj i donece ga sutra. Treba da se isprazni spavaca soba jer tamo ce da budu deca. Veca je od one koje smo planirali a i želimo za pocetak da budu zajedno da bi se osecali sigurnije- objašnjava im Bogdan. Ovaj covek nije usta zatvorio citavo vece i prica kao navijen. Ja mislim da je on srecniji i uzbuđeniji cak i od mene.
- Pa šta cekamo onda?- Miloš skace sa stolice i povlaci sve ostale za sobom. - Hajde da sredimo to jer mora sve da bude spremno kada dođu deca. - taman svi ustanu i krenu unutra on se zatrci ka meni i podigne me u ruke.
- Postacu ujak bre sve mora da bude savršeno!- prodere se i svi se ponovo nasmeju. - Sve kad tad dođe na svoje mesto mala. Vidiš onaj gore uvek ima neki plan za sve nas- kaže mi znacajno a ja klimnem glavom.
- Idem da radim dok me tvoj muž nije ubio - okrenem se i vidim kako ga Bogdan strelja pogledom pa pocnem da se smejem na njegov izraz.
Dok oni sređuju sobu ja sedim u dvorištu sa ostalim ženama. Dijana i Dunja objašnjavaju Mili,Marku i Tei da ce uskoro da dobiju drug i drugaricu i sestru i brata. Kao i sva deca oni imaju hiljadu pitanja na koja treba da se odgovori.
I dok ih tako gledam kako su svi srecni i uzbuđeni zbog novih clanova znam da ce ta deca da budu jako srecna ovde sa nama.
- Razmišljao sam nešto- izjavi moj muž dok se vuce zamnom dok me sa rukama grli oko struka.
- Mmm...a šta to?- upitam ga dok me ljubi po vratu.
- Moramo da iskoristimo maksimalno ovih nekoliko dana koje imamo do odlaska u Dubrovniku.
- Zašto?
- Jer kada dođu deca više necu moci da te spopadam po kuci.
- Bogdane ne pricaj gluposti ! Da ti takvo nešto nije palo na pamet,jesi li me cuo!?- zapretim mu.
- Naravno da ce mi pasti na pamet ali ja umen da budem kulturan- odvrati važno.
- A je li?
- Naravno. Zar si zaboravila koliko sam bio pristojan dok smo bili prijatelji?
- Nisam zaboravila ljubavi ali od tog coveka nema ni traga ni glasa- nasmijem se.
Stignemo do našu spavacu sobu i okrenem se u njegove ruke pa ga pogledam u to prelepo lice koje se zagonetno smeši.
- Bilo je pravo mucenje biti pored tebe bez da te dodirnem na nacin na koji sam želeo. Izgarao sam od želje da te poljubim. Sada kada si napokon tu gde pripadaš nikada se više necu suzdržavati- kaže dok njegove ruke nemirno šaraju po moje telo a oci gore od želje i strasti.
- Nisam rekla da se suzdržavaš ljubavi ali moramo da pazimo šta radimo jer oni nisu bebe i sve razumeju.
- Ne brini dušo obuzdacu ja svog druga ali ne sada. Sada želim što pre da budem u tebi.
I tako provedemo još jednu noc bez sna.
Ispricavam se jer nisam odgovorila na sve vaše komentare. Poceli smo sa preuređenje kuce i previše je posla pa nemam vremena. Uživajte u ostatku dana i hvala vam puno na čitanju ♥️ 😘
