Bogdan i Nina - cetvrti a u jedno i zadnji deo Kombinacije .
Dvoje ošteceni ljudi i najbolji prijatelji. Ona zna sve o njemu ali ne i on o njoj. Ona sebicno cuva svoju bol od njega sve do trenutka dok ga on ne otkrije. Oni su ljudi koji su imali sno...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Mesec dana kasnije
Prošlo je mesec dana od moje i Bogdanovo vencanje. Znala sam da više ništa nece biti isto i da ce se sve promeniti ali ne u tolikoj meri. U našoj kuci je svako dnevni rat. Mi se svađamo,vicemo,ljutimo se jedno na drugo a ponekad i ne pricamo po par dana.
Nikada se ranije nismo svađali niti bili ljuti. Samo sam jednom povišila ton na njega i nakon toga mi je bilo teško i jedva sam cekala da mu se izvinim. Sada? Sada ignoriše on mene,ignorišem ja njega. Svađamo se bukvalno zbog sitnice i zbog nebitnih stvari. Ne biramo reci u prepucavanju i pitanje je dana kada cemo da se poubijamo.
Otišlo je naše prijateljstvo u zaborav. Sve se upropastilo. Znala sam da ce tako biti ali ovo je bilo prebrzo. Naše svađe su zapocele još od prvog dana zajednickog života a ja to nisam ocekivala. Ovo nije bio Bogdan koga sam ja poznavala.
Poceo je da izlazi rano a da dolazi kasno kuci. Ljubomora je proradila i pocela sam da mislim da postoji neko u njegovom životu a na moju veliku žalost to nisam bila ja. Moguce je da mu ona vrši pritisak zbog mene pa je zbog toga stalno nadrljan. Potajno sam se nadala da ce se možda desiti neko cudo koje ce da ovaj lažni brak da pretvori u stvaran ali ništa od toga. Mi smo postali drugi ljudi. Ja ne prepoznajem sebe a ni njega. Nikada nisam bila džangarliva niti svađalica a sada sam upravo to postala. Sedim kuci i kmecim jer je prošlo jedanaest sati uvece a njega još uvek nema. Da sve ovo bude još gore izgleda da smo se uzalud vencali. Ni nakon mesec dana nismo dobili niti poziv niti posetu iz socijalne službe. Uredili smo kucu da bude uverljivije i da lici na porodican dom. Nekoliko slika sa vencanja smo uramili i stavili na zid i na komodi i izgledali smo zaista srecno. Izgledali smo kao najsrecniji mladenci na svetu. A i promenio se. Bogdan nije bio seo za volanom još od nesrece a sada vozi auto sam,Bogdan nije išao u teretanu još od nesrece a sada ide svaki drugi dan. Kada se neko menja to znaci da je zaljubljen i da želi da postane bolja vezlija sebe. U ovom slucaju Bogdan ima neko u svom životu ko je vredan te promene.
Na tu pomisao oci mi zasuze i dve suze mi skliznu niz lice. Pogledam u postavjen sto na koji se nalazi ohlađena vecera koju nisam ni taknula. Da ne mucim sebe više ustanem i odem u svoju spavacu sobu pa legnem u svoj krevet i sklopim oci.
Cula sam kada se ulazna vrata otvorila i zatvorila,cula sam vodu u kupatilu i njegovi koraci kroz kucu ali nisam otvorila oci niti sam se pomaknula sa mesta.
*****
Postavila sam dorucak i skuvala sam kafu. Tacno u osam sati bio je u kuhinji. Bez obzira na to koliko god smo bili ljuti jedno na drugo mi smo uvek doruckovali zajedno. Na pocetku smo zajedno i vecerali i gledali neki film,i smejali smo se. Sada je vecere provodio na drugo mesto i verovatno se smejao sa nekom drugom ženom a sama pomisao na to me je ubijala. Nisam imala prava da mu uskracujem srecu jer on je uradio previše za mene zato sam sinoc donela jednu odluku.
- Treba da pricamo- kažem a grlo mi se steglo i nemogu da progutam knedlu koja je stala u njemu.
- Reci- pogleda me a u ocima mu vidim koliko je umoran i ne ispavan.
- Ja...
- Ko je u ovo vreme?- zvono na vratima se oglasi a mi se pogledamo oboje zbunjeno. Tek je pola devet ujutru a kod nas nikada niko nije došao ovako rano. Na posao ove nedelje idemo oboje u pola deset zato mi nije jasno ko stoji ispred naših vrata. Bogdan ustane i da mi znak da ostanem ovde. Ponaša se kao da ce se dogoditi neki teroristicki napad pa je u prertazlivosti. Cujem glasove ispred vrata a ubrzo ugledam kako uvodi jednu ženu i jedan muškarac u kucu.
- Dobro jutro- ustanem i pozdravim ih.
- Dobro jutro gospođo. Ispricavamo se što dolazimo ovako rano ali poenta naše posete je da razgledamo uslove u kojima živite i da iz prve ruke vidimo kako funkcioniše vaš brak.
"Baš ste sada našli vremena da dođete!"- vrišti moj mozak dok pogledom tražim Bogdana koji je nestao
- Razumem. Izvolite sedite. Dali želite kafu,sok ,caj...
- Ako vam nije teško može dve kafe.
- Evo odmah- odem u kuhinji i dok stavjam džezvu na ringlu u drugoj ruci držim telefon i zovem Bogdana.
" Gde je taj covek otišao? "
- Gde si?- pitam ga ljuto ali tiho.
- U spavacoj sobi- odvarti istim tonom u cujem šuštanje.
- Šta radiš tamo?
- Moram da sakrijem tragove,nesme da primete da spavamo odvojeno jer ce posumjati.
Na trenutak se osmehnem na njegove genijalne ideje. On se i dalje trudi ali ja sam izgubila volju za borbu. Nije bio više taj pocetni entuzijazam za usvajanje. Nisam odustala ali u ovom trenutku me nije zanimala njihova odluka jer je mene duša bolela,ja sam se iznutra raspadala.
Ja sam cutala a Bogdan je pricao. Ocigledno je bio spremniji od mene ovoga puta. Slušala sam kako im prica o našoj ljubavi a oni ga pažljivo slušaju.
Kada bi samo te njegove reci bili istinite sve bi bilo drugacije.
- Ovo je naša spavaca soba- kaže im kada otvori vrata od moje spavace sobe.- Ovo je druga spavaca soba koju smo uredili za goste- nastavi kada otvori vrata od njegove spavace sobe a ja osecam da cu u svakom trenutku da se raspadnem.
- Ova soba izgleda kao da neko boravi u njoj- kaže muškarac cije ime nisam zapamtila.
- Uglavnom je koristim kao radnu sobu jer ponekad radim do kasno i ne želim da smetam svojoj ženi dok spava- izgovori još jednu laž.
- A ova soba?- upita ga žena kada otvore zadnja vrata.
- Ovu sobu smo spremili za dete ali još uvek je prazna.
- Lepo- zapiše opet nešto u notesu i krenu ka izlazu iz kuce. - Ne želim da vam dajem lažnu nadu jer obicno ne dajemo nikakve informacije na prvu ali...Vi ispunjavate sve uslove koji su potrebni da bi vam bio odobren zahtev za usvajanje. Postoje kriterijumi po kojima se dodeljuju deca i treba da se pronađe dete koje ce se poklapati sa neke vaše osobine ali cim budemo razgledali dosijea dece i cim budemo pronašli odgovarajuce dete nazvacemo vas.
- Hvala vam puno.
- Hvala i vama. Doviđenja- vrata se zatvori a Bogdan nasloni glavu na nju.
Potreban mi je vazduh,sveži zrak i bistea glava. Uzela sam torbu i u trenutku kada se sklonio sa vrata izletela sam napolje. Cula sam da me je dozivao ali nisam se okrenula. Nisam mogla da suzbijem suze a nisam želela da me gleda takvu. Sažaljivao bi me a to mi nije trebalo.
Nisam otišla na posao. Ceo dan sam lutala gradom i dugo sam razmišljala i na kraju sam zakljucila da odluku koju sam sinoc donela je zapravo ispravna. Iako su došli danas iz socijalno oni nisu rekli da ce nas pozvati sutra a cekanje može da traje i predugo. Nisam mogla ja ovo. Znala sam da je pogrešno još od samog pocetka i eto bila sam u pravu.
Vratila sam se kuci i ponovo ušla u kuhinji da skuvam veceru. Znam da se uzalud trudim. On ce opet da ostane do kasno negde a vecera ce opet da ostane hladna i netaknuta.
Bilo je skoro ponoc kada se auto parkirao u dvorištu. Ove noci sam ga cekala budna u dnevnom boravku.
- Nina?- iznenadio se kada me je ugledao pa je stao u mesto kao ukopan.
- Želim da se razvedemo- ispalim pre nego što se predomislim.
Nemojte da me streljate 🙈🙈🙈🙈 Hvala vam na čitanju ♥️ 😘
