𝑂𝑠̌𝑡𝑒𝑐́𝑒𝑛𝑖 🔚

21

Lepo je spavati na njegovim grudima. Tu zaspim tu se i probudim iznad njegovog srca. Napokon sam srecna. Osecam se voljeno i obožavano.

- Dobro jutro- cujem njegov glas pa i poljubac u kosi.

- Dobro jutro ljubavi- pogledam ga sa jednim okom dok sa drugom i dalje žmurim.

- Ti si se baš ulenjala. Nema više ni kafa ni dorucak kad se probudim- prebaci mi.

U pravu je i u ovom trenutku me je jako stid zbog toga. Mesec dana je prošlo od kada smo poceli da konzumiramo brak i prelepo nam je zajedno. Savršeno smo se uklopili i nadopunjujemo jedno drugo u svemu.  Oboje radimo svoj posao a svaki slobodan trenutak provodimo u krevetu. To me iscrpuje jer naše nocne vežbe su jako zahtevne pa ujutru umesto da ustanem ja spavam sve dok ne dođe vreme za posao.

- Sada cu sve da spremim- uspravim se i krenem da se oblacim.

- Heej samo sam se šalio vrati se nazad- naredi mi.

- Ne u pravu si treba da skuvam kafu i dorucak- nastavim da se oblacim ali ubrzo se nađem zalepjena za dušek a on nadvijen iznad mene.

- Meni je potrebna žena a ne kuvarica zato tvoje je mesto tu pored mene. Mogu i sam da skuvam kafu i rucak,kao i da ocistim nered koji sam napravim ali da bi obavio svoje seksualne nagone potrebna si mi ti. Napokon mogu da koristim svoje ruke za korisnije stvari a ne za drkanje zato lezi tu i opusti se.

Moj muž je poludeo. Kada mi je rekao da tri godine nije bio ni sa jednom ženom nisam mu poverovala. Covek je imao spisak sa argumentima zašto to nije radio.

"Bio sam zaljubljen u tebe i nije bilo moguce da budem ni sa jednom drugom ženom. To mi je bilo ne neprihvatljivo jer sam to doživjajavao kao da izdajem ljubav prema tebi. Jedino rešenje da zadovoljim svoje potrebe je bilo drkanje i veruj mi nije mi bilo teško jer ti si bila vredna toga."

Nisam mogla da razumem kako je moguce da smo se oboje toliko identicno osecali svih tih godina dok smo ceznjeli jedno za drugom. Ni ja nisam bila ni sa kim isto toliko dugo jer nisam videla svrhu u izlazenje sa drugim muškarcima kad je moje srce vec bilo zauzeto.

- Gde si odlutala- pita me promuklo dok se smešta između moje noge.

"O bože opet cu da zakasnem na posao"

- Tu sam- odgovorim drhtavim glasom  jer osecam kako se namešta na moj ulaz.

- I bolje ti je da je tako- i jednim potezom bio je zakucan duboko u meni a ja sam opet videla zvezde i moje telo se ponovo raspadalo ispod njega od zadovoljstva.

*******

- Jesi li spremna?- dovikne iz dnevnog boravka.

- Jesam evo dolazim- jesam vraga ali moram da idem. -Dali možeš da me odbaciš do vrtica?

-Šta je sa tvojim autom?

- Auto je u redu ali ja nisam- priznam posramjeno .

- Šta ti je?- ala je uporan bože .

- Ne osecam noge- jedva nekako izustim bez da ga pogledam.

- Ooo- cujem njegov kikot i dođe mi da ga odalamim ali previše ga volim da bi to uradila.

- Nije smešno- ukorim ga.

- Nisam se nasmejao- zagrli me oko struka.

- I hoceš li me prebaciti do vrtica?- upitam ga ponovo.

- Ja bih te radije prebacio preko ramena i vratio u spavacu sobu ali znam da to nije moguce. Hocu dušo odbacicu te na posao a kasnije cu te i pokupiti za to ne treba ni da me pitaš- pogleda me znacajno.

- Hvala ti ljubavi- poljubim ga i potrcim da obujem cipele.

********

Dok sam sa njim ne razmišljam ni o cemu jer nemam vremena ,ali kada god ostanem sam cak i na tren meni je samo jedno u glavi. Dete.

Koliko god suudo zvucalo dete nam je potrebno da bi bili potpuni. Iako sada više nisam sama jer imam njega jedan deo mene je još uvek prazan.

Bogdan mi ne dozvoljava da pricam o tome jer kada god se ta tema pokrene ja se rastužim.

Prošlo je više od mesec dana od kada su nas posetili iz socijalne službe i rekli da ce da nas nazovu ali to se nije dogodilo. Strpljenje mi je pri kraju i jedva se suzdržavam da opet ne odem u dom ili da ih nazovem ali znam da sa tim necu postici ništa.

Kako se približava kraj radnog vremena tako se vrtic polako prazni a ja jedva cekam da odem kuci. To mesto je postalo moj dom,moje utocište. Nikada nisam mislila da cu u toj kuci ponovo biti srecna kao nekad.  Mislila sam da je sreca daleko od mene,a zapravo mi je godinama bila na dohvat ruke.

Volim svog muža. Volim ga najviše na svetu.

- Gde si odlutala- prepadnem se pa poskocim.

- Zašto se tako šunjaš?- upitam ga ljuto.

- Dušo cekao sam te napolju deset minuta ,Mira mi je rekla da si ovde i došao sam da vidim šta radiš- obgri me oko struka i privuce me bliže sebi.

- Završila sam,možemo da krenemo.

- Nisi mi rekla o cemu si razmišljala.

- Ni o cemu posebnom- slažem neuverljivo.

- Rekao sam ti da se opustiš i da ne razmišljaš o tome- ukori me.

- Znam ,i trudim se ali ponekad jednostavno to je jace od mene.

- Desice se kada se najmanje budeš nadala.

- Hoce zar ne?

- Hoce. A sada idemo kuci da se odmorimo malo.  Veceras idemo kod Tomo i Dijane, zvali su nas na veceru.

- Zašto?

- Bez posebnog razloga. Svi ce biti tamo i malo cemo da se opustimo i da uživamo. Pred nama je vikend pa nemoramo da ustajemo rano dva dana. Kad bolje razmislim necemo uopšte ustajati iz kreveta- nasmije se blesavo.

Nisam nikada mislila da Bogdan ima u sebi tu ludu stranu. On je bio miran,tih i povucen. Bio je tu pored mene da me sasluša,posavetuje i da mi da podršku. Ni u jednom trenutku nije pokazao netrpeljivost sve do noci dok nisam spomenula taj prokleti razvod. Kada bolje razmislim te dve reci su bile od velike pomoci i možda okidac da se naš odnos promeni. Od tada je nezaustavljiv.

Ja ne znam od cega je taj covek napravjen kada nikada i ni od cega ne može da se umori. Ko god da je bio na njegovom mestu davno bi digao ruke od mene i otišao,ali ne i on. On je tu pa je tu.

"Ne iskušavaj srecu Nina."

- U redu ljubavi,kako god ti želiš- pristanem.

- Đavolice jedna- lupi me po dupe i pogura ispred sebe.

Iz dana u dan me iznenađuje sve više i više. Na pocetku sam bila šokirana od njegovog ponašanja ali sada sam se navikla. Da budem iskrenija ne bi menjala ovaj naš odnos ni za šta.

Za vikend takođe idu po dva nastavaka. Danas sam napokon završila sa pisanjem i mogu da se opustim i da vas pocastim. 😊
Hvala vam puno na čitanju ♥️ 😘