Izgubljena sloboda

Svetinja

Dobro jutro❤️

Slobodin fizički oporavak je išao dobro, dok psihički malo teže. Prihvatila je razgovor sa policijom i do mučnih detalja uz prisustvo doktorke Milene i nažalost Lele ispričala šta su joj uradili.Milena joj je stezala ruku dok je Lela šmrcala i divila se snazi svoje drugarice da sve izgovri naglas. Ponovni susret sa Radom i Draganom je za Slobodu bio najbolniji. Razgovarala je sa njima i nije ih gledala u oči. Rada je molila, grlila je, Dragan plakao ali se sve završavalo tako što bi ih Sloboda zamolila da napuste sobu. Korak napred i onda natrag dva. Ali nije se dala. Terala je sebe i govorila sebi da nije ona kriva, da je kriv Stefan, Vlada, Svetislav, Marina pa i Ana. Bila je ubeđena da ona zna šta je on planirao i da je zato oslobodila stan. Njenog strica Svetislava i strinu je policija privela na ispitivanje gde se on kleo da nema ništa sa tim, kao i Marina, pa pošto nisu imali dovoljno dokaza, pušteni su. Stefana nije bilo nigde na vidiku i to je Slobodu brinulo ali je verovala da će ga privesti pravdi. Deset dana je provela u bolnici i desetog dana je dobila otpusnu listu koju je doneo psihijatar zajedno sa Milenom.

"Gospođice, ja sam tu za svaki razgovor koji želite da obavite. Psihički oporavak nakon ovoga je spor ali je moguć, molim Vas da se ne ustručavate i u bilo koje doba dana i noći me pozovete", rekla joj je smeđokosa doktorka Vanja.

Sloboda je klimnula glavom i podigla se sa kreveta da obuče odeću koju je donela Lela kada joj je Milena prišla i podigla joj glavu da bi je ona gledala u oči.

"Bobo, postoji još nešto o čemu moramo da razgovaramo. Radi se o mogućnosti začeća..", prelomila je preko usana teško te reči i gledala kako se Slobodine zenice šire i oči pune suzama.

"Ja..ne znam..nisam o tome razmišljala.."izgovarala je ona glasom koji je pucao.

"Ako se desila neželjena trudnoća pile, ostaviću ti moj broj i nazvaćeš me. Odvešću te kod najboljeg ginekologa u Beogradu i tamo ćemo se dogovoriti šta dalje".

Sloboda se stresla i panično počela da gleda po sobi.

"Sloboda, sasvim je normalno da ste zbunjeni i uplašeni. Odluka šta će se desiti je sasvim na Vama i niko Vas neće osuđivati šta god da odlučite", rekla joj je doktorka Vanja," žrtve u većini slučajeva očiste zametak pre razvitka. Takođe, postoje slučajevi koji ipak žele da iznesu trudnoći i daju dete na usvajanje ili pak, gaje dete. Kao što sam rekla, odluka je potpuno Vaša i niko nema prava da Vam određuje šta želite čak iako ste maloletni".

"Ne mogu.. ja ne mogu da razmišljam o tome sada.. želela bih da ne postoji ništa što će me vezati za tu noć, a opet ako dođe do toga da sam trudna ja ne znam.." kršeći ruke i sa suzama na obrazima je sada pričala.

Milena joj je obrisala suze i zagrlila je. "Bobo znaj da u meni pre svega imaš prijateljicu, kako god da odlučiš javi mi se i izguraćemo zajedno".

Sloboda je uzvratila zagrljaj i polako uz pomoć Milene skupila svoje stvari i napustila bolničku sobu. Lela ju je ispred iste dočekala u zagrljaj pun ljubavi i povela je dole gde su je čekali i ostali.

Lelina mama ih je čekala zajedno sa Radom kući u rodnom Majuru sa bogatom trpezom i krevetom više, sveže kupljenim i nameštenim u Lelinoj sobi. Ispred bolnice su bili Milan i Dragan koji su sa nestrpljenjem i zebnjom u srcu čekali njenu reakciju na njih. Sloboda ih je obojicu sa teškom mukom zagrlila i onda su suze opet potekle. Ne stida i srama, nego olakšanja jer je znala da će biti tu za nju uvek. Povratak u Majur je za Slobodu bio pretežak. Virila je kroz prozor od kola prestravljena da li seljani znaju šta joj se dogodilo i šta li pričaju o njoj. Da li je krive i nazivaju kurvom koja to zaslužuje, da li je sažaljevaju, da li misle da je jaka. Lela je razumela šta je muči i kada su izašle iz kola i stale ispred Leline kuće ona ju je jako stegla u zagrljaj.