Izgubljena sloboda

Nemoj, molim te

Sunce je sijalo nad Beogradom, toplo, prolećno majsko. Graðani Beograda su pohrlili u bašte kafića, u parkove, na šetališta upijajući u sebe svu lepotu proleća. Na Slobodu, toplo jutro koje je najavljivalo pretopli dan nije uticalo. Njena koža se ježila, u srce se nastanila teška zima otkako su njene oči ugledale Stefana. Zamišljena je koračala gradom, ključajući iznutra od želje da ga upropasti. Suzdržala se dobro kada ga je videla, nije reagovala burno i nije ga tada napala. Svesna je bila da je tako jači od nje, da bi samo sebi naškodila tada, stoga je morala opet da čeka i da ih prati. Vratila se u stan i navukla osmeh na lice. Lela joj je pričala o odlasku kući za vikend, o jelima koje će im njena majka i Rada spremiti i radovala se kao malo dete. Sloboda je razmišljala samo o tome koliko će joj vremena biti poterebno da joj Stefan dopadne šaka. Nije imala tačno odreðen plan, ali želela je da ga ubije u Aninom stanu. Istom onom stanu gde su ubili nju i sve nevino u njoj. Njen tok misli je prekinulo Lelilno pucketanje ruku ispred očiju.
"Alo mala, gde si odlutala? Je l' neko lepo mesto da povedeš i mene? A?", kreveljila se Lela.
"Ma pusti me Lelo razmišljam o ispitima, ostalo mi je još tri da očistim godinu i jedva čekam i to da skinem sa sebe", slagala je Sloboda.
" Kad si luda. Nijedna osoba pri zdravoj pameti ne bi upisala tri ispita dan za danom. Pobogu Bobo, postoje i drugi termini, gde žuriš?", coknula je jezikom i gaðala je jastukom.
Sloboda je sad nju pogodila.
"Mislim da smo odavno zaključili da je mene moja zdrava pamet odavno napustila. Idem da se istuširam pa posle možemo do grada na kafu".
"Dogovoreno!", uzviknula je.

Taj vikend, došle su kući, provele vreme sa Lelinim roditeljima, sa Radom i Draganom. Sloboda je otišla groblje i tamo pustila suze. Govorila je ocu, majci i dedi da joj oproste za ono što će napraviti ali da ona to mora zarad svog mira. Pričala je sa grobom svoga deteta kao da je tu, zamišljala je kao četvorogodišnju minijaturnu barbiku sa loknicama koje bi joj uokvirivale lice.

"Mama će održati svoje obećanje dušo. Nado vratio se onaj koji je ubio i tebe i mene, vratio se i tvoja mama će mu naplatiti za to što nisi dočekala svoj prvi udisaj i plač. Naplatiću mu za svoje suze i za sve što me boli već duge četiri godine."

Sačekala je Sloboda da se smiri i da tragovi plakanja nestanu sa nje i tek onda se vratila kući. Ručala je poslednji put u kući gde je bila voljena, zagrlila jako sve i istom jačinom ih sve izljubila. Nije nameravala više da se vrati u Majur. Sa setom je gledala u retrovizor dok se Lela polako udaljavala iz njihove ulice i posmatrala je lica na kapiji koja su se sve više gubila u daljini . Sledeći put kada je vide, ona će biti ubica. Nije marila za to.

Naredne dane u Beogradu je provela spremajući ispite i prateći Anu svaki slobodan trenutak. Položila je prvi ispit, nakon toga nije došla da proslavi sa Lelom, bila je ponovo ispred Anine zgrade gde je ponovo nakon tri sata čekanja videla Stefana sa koferima u ruci. Useljavao se kod sestre i ona je u tome videla priliku. Položila je u naredna dva dana i preostala dva ispita i Lelu ispratila za Majur sa izgovorom da ide sa koleginicom sa faksa da traži haljinu za svadbu. Lela je znala Daliborku i znala je da su Sloboda i ona bile u prilično dobrim odnosima te ništa nije posumnjala. Kada je Lela konačno otišla, Sloboda je dane provela ispred Aninog stana u kolima. Zapisivala je kako njeno, tako i Stefanovo kretanje. I onda njeno praćenje je urodilo plodom. Srela je momka koji se viđao sa Anom u supermarketu kako sa drugom kupuje piće za žurku koju je Ana pravila u svom stanu povodom bratovog povratka iz Norveške. Stajala je pored rafova i pravila se da razgleda žestinu dok su njih dvojica vodila sasvim običan razgovor. O broju gostiju, kojih je bilo petnaestak, do pića i hrane koje je Ana htela. Žalio se tada drugu što ujutru mora rano da ustane jer ima važan sastanak te ne može da prenoći jer je čuo da Stefan pravi odlične žurke. Gorko se nasmejala, kakvu je samo njoj žurku namestio. Rešila je da je to veče kada će Stefan Katić ostati bez života, a ona bez onoga što njeno samo ime znači, bez slobode.