Izgubljena sloboda

Ukradeni poljubac

Sloboda nije znala šta se desilo sa Stefanom niti zašto je tako fin prema njoj, ali za promenu, prijalo joj je. Bilo joj je drago što više ne mora se sklanja u svoju sobu i kada on dođe i nadala se da se promenio. Veći deo večeri ju je ispitivao kako je, čime se bavi i zvinjavao za svoje ponašanje prethodnih godina te neodobravao ponašanje njenog strica i svoje majke. Rekao je da je bio zaslepljen i da su mu neka dešavanja u Beogradu promenila poglede na život. Sutradan kada je krenula u školu, ispričala je sve Leli koja je sa dozom rezerve slušala sve.

"Znaš šta Bobo, mislim da ne treba reč da mu poveruješ. Neka je on fin i sve to, ali seti se kakav je gad godinama bio."

"Ma ne kažem da nije, niti ću mu to zaboraviti, ali svako zaslužuje drugu šansu. Ne moram ga voleti ali mogu se koliko toliko slagati sa njim to vreme kada je ovde. Ipak mi je ponudio izvinjenje a i poslednjih godina mi nije pravio probleme, znaš i sama da je Ana bila ona zahtevnija kda je tu. Njega skoro pa nisam ni viđala"; dodala je.

"Ne znam, ali nešto mi tu opasno smrdi, budi ti ipak oprezna sa njim, važi?"

Klimnula je glavom rešena da je posluša, ali njena drugarica nije znala da je Stefan bio prilično prevrtljiv te da će na kraju ispasti baš kako je on zamislio. Sloboda će mu poverovati toliko slepo, naivno i budalasto da će je koštati više nego što je mogla da zamisli.

U narednim danima Stefan je uvek bio prisutan. Rekao joj je da je napravio grešku i da je pao godinu pa je rešio da jedno vreme provede na selu i pomogne njoj u svemu što je potrebno. I zaista jeste, sve poslove koje inače ona radila, radio je zajedno sa njom. Kačio se i kada je išla sa Lelom do grada da prošeta pa ih je on odvozio i dovozio. Lela ju je više puta opominjala da joj se on i dalje ne sviđa, ali Sloboda konačno na jedan način prihvaćena, zanemarila je drugaricine reči. Čak su se i stric i strina ponašali drugačije, smirenije i nisu je mučili dodatnim obavezama kao inače. Stefan je svaki njen slobodni trenutak provodio sa njom i ubrzo, Sloboda j epočela da oseća nešto prema njemu. Počela je da primećuje njegov osmeh i blistavo bele zube i da hvata sebe kako njegovi navodni slučajni dodiru počinju da joj gode. Svaki njegov dodir i osmeh je bio dobro proračunat. Znao je kada ide u školu i kada se vraća, znao je kada je Lela sa njom i kada nije. Shvatio je da se Leli on nimalo ne sviđa i da će mu praviti problem pa je pokušavao da zavede Slobodu pre nego što Lela nešto zaista shvati. Školska godina se završila i otpočela je berba u kojoj je ona svake godine učestvovala, Stefan joj se priključio i drobio u sebi i opominjao se da se sati na suncu isplate jer će dobiti svoj novac i dobiće njeno telo. Telo koje je vrlo brzo počelo da ga izluđuje i da je zamišlja u svakakvim pozama sa njim. Jedan dan je poslao radnike na udaljeni deo malinjaka, a on je ostao sa njom u  hladu oraha. Istog onog oraha gde je Slobodin otac ljubio njenu majku strašću prave ljubavi.Upravo sada će taj isti orah svojom krošnjom dati sklonište od sunca jednom pokvarenom momku i jednoj naivnoj devojci i svedočiće još nekim poljupcima.

Sedeli su jedno pored drugog i dok je Sloboda čupkala travu, Stefan je vadio malinu po malinu iz gajibice i gađao je. Ona je počela da se smeje i da ga gađa takođe dok na kraju on nije uhvatio njene ruke i zagledao joj se u oči te skoro istog trenutka spustio poljubac na njene usne. Nesvesna prvo šta se dešava, Sloboda nije odgovarala, međutim kada je Stefan podigao jednu svoju ruku u  njenu kosu i privukao je bliže sebi, ubrzo je nšla sebe kako mu odgovara na taj isti poljubac. Osećala se čudno. Njen prvi poljubac. Sviđao joj se Stefan ali taj poljubac nekako je bio čudan, a ona nije znala da objasni sebi samoj iz kog razloga. Gurnula je glupave misli u udaljeni deo mozga i opustila se. Ljubio ju je Stefan dugo, svo vreme se suzdržavajući da je ne uzme tu pred svima. Opominjao je sam sebe da mora polako da je zavede i da joj stvori sliku divnog i nežnog momka kakav je najmanje bio. Poljubac je prekinuo on i veselo joj se nasmejao.