Slobodna do subote

Dvadeseto poglavlje

Karenine ruke su drhtale dok je čekala da par ispred nje progovori. Modrica na Bekinom licu je činila da poželi nekoga da udari... po mogućstvu onoga ko je udario tinejdžerku. Odlučan, ali pomalo uplašen izraz na Nolanovom licu, činio je da oboje želi da ih povede sa sobom bez ikakvih pitanja.

Ako će ovo biti njen životni poziv, pomaganje deci, odbeglim tinejdžerima... onda je to počelo upravo ovde, sa bolnom tišinom i strpljenjem.

Zek je zatvorio usta i čekao zajedno s njom.

Osetila je njegove oči na sebi i osmehnula se. Podigao je obrvu prema Nolanu, a ona je odmahnula glavom kao da ga moli da samo sačeka.

"Ona ne može nazad," rekao je Nolan po drugi put.

Beki je sedela sa glavom prislonjenom na Nolanovo rame, modrica je i dalje bila vidljiva Karen i izazivala pitanja.

"Da li su ti odatle ožiljci? Od tvojih roditelja?", pitala je Karen tiho.

Beki je odgovorila blagim klimanjem glave.

"Da li su te i pre tukli?", upitao je Zek.

Beki je ponovo klimnula, ali nije ništa rekla.

"Koliko dugo znaš za ovo, Nolane?" Zekovo direktno pitanje je iznenadilo Karen.

Nolan je brzo pogledao Zeka. "Nisam znao." Nolanove odbrane su se podigle kao štit u borbi. "Beki mi je rekla da je pala."

"Niko te ne okrivljuje," rekla mu je Karen i oštro pogledala Zeka.

"Nisam nikome rekla," promrmljala je Beki. "Nije se dešavalo stalno. Samo..." Njen glas je zamro.

"Zato si pobegla."

"Morala sam." Beki je sad pogledala Karen, oči su joj bile natečene i crvene.

Karen je klimnula. "I ja bih isto to uradila. Mnogo je lakše pobeći nego dozvoliti da te udaraju."

"Želeo sam da odemo u policiju," rekao je Nolan.

Beki je odmahnula glavom. "Ne. Molim te..."

Karen je zadržala svoje misli o policiji za sada. "Koliko imaš godina, Beki?"

"Sedamnaest."

"Nolane?"

"Napuniću devetnaest za tri meseca."

Karen je bacila pogled na Zeka. Briga se videla na njegovom čelu.

"Pa, koji vam je plan?" Najbolje je bilo saznati šta deca planiraju i pomoći im da dođu do pravih zaključaka umesto da im se kaže da ne razmišljaju uopšte.

Nolan je seo uspravnije. "Beki i ja ćemo se venčati."

Karen je klimnula, kao da razmišlja u tom pravcu.

"Na taj način ćemo se emancipovati od svojih roditelja. Onda ne mogu ništa da joj narede."

Počela je da se češka po glavi. "Pa, tačno je da je oženjen maloletnik emancipovan od svojih roditelja, ali da bi maloletnik stupio u brak, potrebna je dozvola roditelja."

Nolan se namrštio. "Ali Beki je trudna—"

"Nolane!" Beki ga je brzo prekinula, a Nolan je zatvorio usta.

"U redu je. Zek i ja smo to već shvatili," Karen je uverila tinejdžere.

Njihove oči su bile širom otvorene dok su ih gledali.

"Kako?"

„Radim sa mnogo tinejdžera u Kaliforniji. Primećujem znake." Sačekala je da svi shvate situaciju pre nego što je probušila Nolanov balon. „Nažalost, Bekina trudnoća joj ne daje pravo da se uda bez pristanka roditelja."