Slobodna do subote

Epilog

Radne skele su okruživale čitavu severnu stranu viktorijanske kuće od pet hiljada kvadratnih metara koja je gledala na Tihi okean. Zimski povetarac je naterao Karen da obmota ruke oko džempera koji je prebacila preko ramena da se zaštiti od hladnoće.

Radovi na staroj kući su bili neprekidni otkako su ona i Zek pronašli to napušteno imanje dva meseca nakon povratka iz Jute. Bilo je savršeno. Dva hektara zemljišta su im pružala privatnost, a pogled na okean je omogućavao vreme za razmišljanje i ozdravljenje. Nešto što bi svakom tinejdžeru bilo potrebno tokom njihovog boravka tu.

U trenutnom tempu gradnje, do proleća će biti spremni za prijem dece u nevolji. Njen san o pomaganju drugima se konačno ostvarivao. Ona i Zek su živeli u apartmanu na spratu tokom izgradnje, koju je on nadgledao. Nekoliko puta je leteo nazad u Jutu da završi posao koji je tamo započeo. Nije mu trebalo dugo da stekne kontakte u Los Anđelesu, i već je imao mali tim ljudi koji je radio na individualnim kućama po narudžbini umesto na velikim stambenim projektima. Očigledno, prilagođeni radovi su više privlačili Zeka nego tipske kuće koje su se pojavljivale širom zemlje pre recesije. Sa oporavkom ekonomije, kuće po narudžbini su postajale sve popularnije.

Karen nije morala da se okrene da bi znala ko je prišao iza nje. Zekove ruke i miris njegove kože su je obgrlili. "Šta radiš ovde napolju?"

„Samo razmišljam o tome koliko sam srećna," rekla mu je.

Poljubio je vrh njene glave i držao je.

„Zar nećeš ići po svoje roditelje?"

„Ne još."

Žurka povodom razvoda je bila sledećeg petka i ceo klan Gardnerovih je dolazio u narednih nekoliko dana.

„Volela bih da je sve ovde završeno da mogu da ostanu kod nas."

Zek joj je njuškao vrat. „Sledeći put."

„Možda možemo da organizujemo svečano otvaranje... ili useljenje ili nešto slično."

„Mislim da voliš da priređuješ zabave isto koliko i moj brat."

Karen se nasmejala. „Da. Imamo to zajedničko, pretpostavljam. Je l' su nam potvrdili Nolan i Beki da dolaze na žurku?" Mladi par je i dalje bio jako zaljubljen i još jači nakon gubitka bebe. Potajno, Karen se nadala da će, ako se odluče da se venčaju odmah nakon što Beki završi školu na proleće, moći da ih ubedi da organizuju venčanje na mestu gde su ona i Zek sada stajali. Deca su zaslužila samo dobre stvari nakon svega kroz šta su prošla.

„Moja mama je rekla da ima let sutra. Beki je imala neki ispit."

„Dobro."

„Oh," Zek je izvukao ruke iz njenog zagrljaja. „Skoro sam zaboravio."

Pogledala ga je upitno.

Iz džepa je izvadio malu kutiju. Pogledala ga je sa koketnim osmehom. Poslednji put kad joj je dao malu kutiju, u njoj je bio ključ od kuće pored koje su sad stajali.

„Šta je to?"

„Otvori je."

Njegove prelepe oči su je pratile dok je podizala mali srebrni poklopac.

Dijamant od dva karata je ležao u društvu manjih kamena u postavci koja je odgovarala eri kuće koju su zajedno izabrali.

„Zek," prošaputala je.

Kleknuo je na koleno i Karen je briznula u plač. Suze su joj odmah navrle na oči.

„Želim te zauvek pored sebe, Karen. Želim da provedem svaku srećnu i svaku tužnu uspomenu s tobom. Hoćeš li se udati za mene?"

Pala je na kolena pored njega. „Oh, Zek. Znaš da hoću."

Poljubio ju je, kratko, a zatim joj stavio prsten. „Volim te."

Ispružila je ruku i osmehnula se njegovom izboru prstena. „Ne bi trebalo da budem ovako srećna nekoliko dana pre razvoda."

„Trebaš, ako si bila udata za pogrešnu osobu."

„Ne osećam se kao da sam ikad bila udata za nekog."

Nasmejao se i ponovo je poljubio.

„Kad bismo trebali da planiramo venčanje?"

„Nestrpljiv?" upitala je, smešeći se zbog uzbuđenja u njegovom glasu.

„Nemaš pojma. Čekanje na ovaj razvod mi je uzelo godine života."

Karen je gledala u oči svoje budućnosti i ponovo se zaljubila. "Pa, razvod će biti završen do petka. Biću slobodna u subotu."

Zek je trepnuo. "Ove subote? Želiš da se venčamo ove subote?"

Gricnula je donju usnu. "Zašto da ne? Tvoja porodica će biti ovde. Majkl nije na snimanju... svi moji prijatelji su u gradu. Zašto da ne?"

"Možemo li sve da organizujemo do subote?"

Karen je zabacila glavu unazad i nasmejala se. "Podseti me da ti ispričam kako su se svi moji prijatelji brzo venčali. Dakle, šta kažeš, Zek Gardnere... hoćeš li da se venčamo u subotu?"

Podigao ju je na noge, uhvatio je za ruku i poljubio joj prste.

"Jedva čekam da vodim ljubav sa gospođom Karen Gardner."

"Jedva čekam da vodim ljubav kao gospođa Karen Gardner."

"Znači, uzećeš moje prezime?"

"Ne možeš da mi ga uskratiš. Hajde sad... imamo mnogo toga da uradimo i manje od četiri dana da to ostvarimo."

Pre nego što je mogla da ga povuče, Zek ju je zaustavio. "Čekaj."

Gledao ju je, upijao.

"Šta je bilo?"

"Samo želim da uživam u ovom trenutku. Da ga zauvek zapamtim."

Njeno srce se rastopilo dok su stajali tamo, oboje uživajući u trenutku i znajući da će imati još mnogo sličnih u budućnosti.

__________________________

I kraaaaj ❤️

Hvala vam na redovnom čitanju i lajkovanju, i nadam se da vam se dopala ova priča kao i meni.

Pišite mi utiske, a uskoro se ponovo družimo, ovog puta uz priču o Džudi.

Knjigisti 😘