Slobodna do subote

Dvadeset deveto poglavlje

Četiri dana kasnije, Nolan i Karen su pomagali Beki da se smesti u kuću Gardnerovih, pripremajući Majklovu staru sobu za nju.

Beki i Nolan su odlučili da sačekaju sa venčanjem barem dok Beki ne napuni osamnaest godina. Gardnerovi su insistirali da joj pomognu dok ne završi poslednju godinu srednje škole.

Advokati Samante i Blejka su bili na sudskim stepenicama dvadeset četiri sata nakon što je Beki pronađena, zahtevajući da se optužbe protiv Zeka, Karen i Nolana povuku. U isto vreme, između ostalog su tražili da se gospodin Eplgejt optuži i za ubistvo zbog Bekinog spontanog pobačaja. Bilo je malo verovatno da će se postići osuđujuća presuda za nešto drugo osim otmice i napada, ali Karen je gajila nadu da će taj čovek biti u zatvoru jako dugo.

Karen se oprostila od Beki, uveravajući je da će uvek imati mesto kod nje ako joj zatreba. Iako Karen nije mislila da će joj trebati, Nolan nije nameravao da pusti Beki da mu se izvuče iz ruku.

"Prošli su kroz toliko toga," rekla je Karen Dženis dok su stajale u dnevnoj sobi okružene Kareninim torbama. Bila je predugo odsutna od kuće i bilo je vreme da konačno napusti Jutu. Provela je vreme sa Zekom, ali ne onako kako bi volela. Između bolničkih čekaonica i policijskih stanica, intimnost uopšte nije bila opcija. Koliko god Karen želela da kaže da je komentari drugih ne pogađaju... pogađali su je. U očima mnogih, ona je bila udata žena koja se zabavlja sa bratom svog muža. Karen je dugovala Majklu i Zeku da se drži na distanci.

"Da li su policajci rekli nešto o njenoj majci?", upitao je Sojer.

"Ništa. Navodno je ona bila ta koja je skrenula pažnju svog muža dovoljno dugo da Beki može da se sakrije. Još uvek je nisu pronašli." Bekin otac je odustao od toga da tera svoju ženu da tuče njihovu ćerku, i umesto toga je sam preuzeo taj zadatak. Karen se nadala da će Beki, uz dovoljnu pomoć, ozdraviti i nastaviti sa svojim životom.

Vrata kuće su se otvorila i Zek je ušao da uzme Karenine torbe. "Je l' ovo sve?", upitao je.

"Da."

Karen je zagrlila Dženis i zatim Sojera. "Javiću vam detalje o zabavi." Majkl je ozbiljno mislio na zabavu povodom razvoda. Za razliku od njihovog venčanja, želeo je da svi budu prisutni.

Gledajući kako Sojer prevrće očima, Karen se nasmejala. "Kako ikad da poverujem da se moj sin zaista ženi posle ovog fijaska?"

Karen je pogledala Zeka i nasmejala se. "Ako i kada se Majkl zaista bude ženio... znaćete to!"

"Drago mi je što je barem neko siguran u to," promrmljala je Dženis.

Izašli su na prilaz i Zek je ubacio Karenine torbe u svoj kamionet. Ali pre nego što su uspeli da se isparkiraju, neko se zaustavio iza njih. Iz kola su izašla dva para, a obe žene su nosile velike korpe.

"Ko su oni?", Karen je šapnula Zeku.

Odmahnuo je glavom. "Poznati su mi, ali im ne znam imena," šapnuo joj je.

Čovek koji je vozio je prišao Sojeru i pružio mu ruku. "Sojere. Drago mi je što te vidim."

"Zdravo, Bene." Muškarci su se rukovali i Sojer im je predstavio Bena, njegovu ženu i par koji je bio sa njima.

"Koliko sam razumeo, Beki Eplgejt će boraviti kod tebe i tvoje porodice," rekao je Ben.

Sojer je pogledao Dženis i zatim je privukao bliže sebi. Taj gest jedinstva je bio nešto što Karen nije ranije videla među njima. Stajali su iza svoje odluke da prihvate Beki i ništa nije moglo više da zagreje Karenino srce.

"Tako je."

Ben je klimnuo glavom i nasmešio se. "Čuli smo šta svi ostali pričaju i naša zajednica je želela da uradi nešto kako bi joj pružila pomoć... i vama."