Slobodna do subote

Dvadeset prvo poglavlje

Karen je završila svoju noć dopisujući se sa Majklom.

Pronašli smo ih.

- Da li je sve u redu?

Ne. Sve je užasno. Ali rešiću. Javi mi kad budeš u Kanadi.

- Hoću.

Mislila je o Zeku... o poljupcima.

Stvarno moramo da razgovaramo.

- Znam. Možda bi mogla da mi se pridružiš na severu?

Možda.

- Čuvaj se.

Majklova poslednja poruka je bila kao i uvek. Promišljena, prijateljska... Majkl.

Karen je bacila pogled na mladi par koji se smeštao jedno pored drugog u krevetu do njenog i slušala zvuke noći kako prodiru u sobu. Negde oko jedan sat, osećala je kako tone u san.

Probudilo ju je zatvaranje prvih vrata ispred motela u pet sati.

Nolan i Beki su još uvek čvrsto spavali.

Karen se okrenula, pronašla hladno mesto na jastuku i ponovo zaspala.

Zatim se začulo kucanje na vratima. „Karen?"

Zek!

„Da. Sačekaj."

Beki se pomerala pored Nolana dok je Karen otvarala vrata motela.

Zek je podigao mali poslužavnik sa šoljama koje su isparavale i mirisale na kafu.

„Oh, Bože... hvala ti!"

Zek se nasmešio. Brada mu je bila prekrivena kratkom bradicom, a osmeh mu je davao seksi izgled koji nije mogao da joj se ne svidi.

Zakoračio je u sobu i primetio da svi još uvek spavaju. „Nolane, uzimaš slobodan dan?"

„Izvini." Nolan je protrljao oči rukom i ustao iz kreveta. „Samo mi treba brzinski tuš."

Tinejdžer je otišao do tuša u trenerci, i pre nego što je iko uspeo da uzme svoju šolju kafe, zvuk cevi koje zveckaju je ispunio sobu jeftinog motela.

Karen je držala vrata otvorena dok je Zek ulazio unutra. „Nisam bio siguran šta da uzmem. Kupio sam krofne i neka peciva, mislio sam da će to nekoga da obraduje."

Beki se uspravila u krevetu, sa stidljivim osmehom na usnama.

„I mleko za tebe."

Kad je pružio Beki papirnu kutiju s mlekom, Karen su oči zasuzile.

Ni oči još uvek nije uspela skroz da otvori, a Zek je već bio aktivan u sobi.

"Hvala, gospodine Gardner."

Zek je namignuo tinejdžerki i usmerio pažnju na Karen. "Kako si spavala?"

Karen je slegnula ramenima. Mogla je samo da nagađa kako izgleda. Kao žena koja je uspela da uhvati samo nekoliko sati sna, većinu ispunjenog neželjenim sećanjima i snovima. "Dobro."

Nije joj poverovao, što je videla po zabrinutosti na njegovom licu.

Prihvatila je ponuđenu kafu i dodala šlag i šećer pre nego što ju je probala. Savršeno.

Uzdisala je i otvorila oči da bi videla Zeka kako je posmatra sa osmehom.

"Šta?"

"Je l' toliko dobra?"

"Bila je ovo duga noć."

Zek joj je pružio papirić iz zadnjeg džepa. "Evo jedine rent-a-car agencije u gradu. Ako bude bilo problema, zovi me."