Slobodna do subote

Jedanaesto poglavlje

Karen je pokušala da zadrži belo vino u ustima, ali je rezultat bio takav da se zbog tečnosti zagrcnula i da je ona završila u njenim plućima. Alkohol ju je pekao u nosu dok joj oči nisu zasuzile. Zekova snažna ruka ju je lupkala po leđima dok se borila da dođe do daha. Rena ju je posmatrala s osmehom na usnama, a tetka Bel je podigla obrvu. Kad je Karen podigla pogled dok je pokušavala da povrati dah, videla je zabrinutost u Zekovim očima. "Jesi li dobro?"

Karen je kašljala u salvetu i posegnula za vodom. Čim je opet mogla da govori, uperila je prst u tetku Bel i nasmejala se. "Ta Vam je dobra."

Karen je sakrila lice iza čaše vode i nastavila da kašlje u salvetu čak i nakon što je prošla potreba za tim.

"Pa, stvarno sam to mislila," nastavila je tetka Bel kad je postalo jasno da će Karen preživeti.

"Mislim da je sad jasno da to nije slučaj," rekao je Zek.

Sve što je Karen mogla da uradi je bilo da klimne glavom iza svoje čaše i da se nada da njeno lice ništa ne odaje.

Pokušavala je da se seti teme o kojoj su razgovarali pre nego što je tetka Bel sela i prekinula ono što je izgledalo kao lagana uloga zavaravanja Majklove porodice, ali o čemu god da su pričali, to je izmicalo njenom sećanju.

Sa druge strane parka je čula Majklov smeh. Koliko god želela da ode do njega i ispriča mu o razgovoru koji se odvija za njihovim stolom, nije to učinila.

"A šta je sa bebama?"

"Tetka Bel!" Rena ju je ukorila. "U braku su tek godinu dana."

"Ti si dobila Elija devet meseci nakon što si se udala," istakla je Bel. "Ili je bilo osam i po?"

Renina vilica se spustila. "Bilo je jedanaest."

Karen je osetila vibraciju mobilnog telefona u zadnjem džepu. Srećna zbog prekida, izvukla je telefon i proverila poruke.

Da li se tetka Bel lepo ponaša?

Poruka je stigla od Džudi. Karen je pogledala okolo i primetila Džudi kako je gleda sa drugog stola.

Značilo bi mi diskretno izvlačenje. Upomoć!

Karen je vratila telefon u džep i čekala.

"Pa, nisi baš mlada," primetila je tetka Bel. "Bebe se lakše podnose pre tridesete."

"Uzeću to u obzir," rekla je Karen Majklovoj tetki. Žena je bila previše oštroumna za svoje dobro.

"Tetka Bel, pusti Karen malo da predahne, može?", pitao je Zek.

Karen mu je uputila zahvalan osmeh baš kad je osetila tapšanje po ramenu.

"Hej, Karen? Možeš li da nam pomogneš da rešimo raspravu o tome ko je seksepilniji, Bred Pit ili Bredli Kuper? Mislili smo da si ih obojicu upoznala i da znaš iz prve ruke."

Osmeh koji se pojavio na Reninom licu je bio poetski. Čak je i Zek uzdahnuo dok je Karen izvlačila nogu ispod stola.

"Rado." Karen je zgrabila čašu u kojoj nije bilo dovoljno vina i nazdravila tetki Bel. "Bilo je divno razgovarati sa Vama."

Karen je zavukla ruku ispod Džudine i pustila glas kako bi ostali čuli da nastavljaju da pričaju o istoj temi dok su odlazile. „Zar nije ludo kako dva muškarca sa istim imenom mogu biti toliko različiti? Kakvo je to uopšte ime Bred?"

Džudi se nasmejala i bacila pogled u Kareninu čašu kad su bile predaleko da bi tetka Bel čula njene reči.

"Ona je luda stara dama."