Slobodna do subote

Sedmo poglavlje

Sve vreme dok je Karen sedela među Gardnerima, sve što je mogla da vidi je bila jedina osoba u prostoriji koja sa ostalima nije bila u krvnom ili bračnom srodstvu.

Trejsi se šetkala po kući, povremeno stavljajući ruku na Zekovo rame kako bi privukla njegovu pažnju, ali se inače ponašala kao da tu pripada. I jeste, i zadržaće se tu mnogo duže od Karen.

Zek još uvek nije zadržao kontakt očima duže od sekunde sa njom. Nijedno od njih nije zaboravilo ili pogrešno protumačilo šta se dogodilo na prilazu na Beverli Hilsu. Koliko god Karen želela da zaboravi taj trenutak, nije mogla.

Nije imala pravo da se oseća zavedeno činjenicom da Zek ima devojku, s obzirom na to da je ona bila udata, ali je taj osećaj ipak postojao.

Hvala Bogu da se nisu poljubili. Ne bi bilo šanse da uđe na vrata sa Majklom a da je osećala ukus njegovog brata na svojim usnama.

Porodična kuća Gardner je imala prostranu dnevnu sobu sa kaminom, izlizanim i udobnim foteljama i velikom garniturom. Rena je svoju ćerku ostavila da odspava u jednoj od spavaćih soba na spratu, dok su se svi ostali okupili u dnevnoj sobi. Karen tek treba da sazna gde će ona i Majkl da spavaju. Nije uspela da prođe kroz dnevnu sobu pre nego što je njoj i Majklu neko predložio da sednu i dozvole porodici da ih ispita.

Kao što joj je Zek i rekao, Hana je pričala opsesivno. „Ne mogu da verujem da ste konačno ovde", rekla im je.

„Ne mogu da verujem da niste došli ranije", prekorila ih je Rena.

„Prepusti gnjavažu mami", rekao je Majkl svojoj sestri.

Sve oči su se usmerile ka Dženis. „Kasnije ću vas gnjaviti. Sad samo želim da se pobrinem da se Karen oseća kao kod kuće." Dženis se toplo osmehnula Karen.

„Oh, gnjavite ga", ohrabrila ju je Karen. „Tako malo ljudi mu zadaje bilo kakvu glavobolju osim mene."

Komentar je uspeo da izvuče nekoliko osmeha.

"Hvala što si me bacila pod autobus, dušo." Majkl joj je namignuo.

„Tvoj ego je oduvek bio preveliki za ovaj grad", rekao je Zek.

„Kad kod kuće postane preveliki, samo mu kažem da izvadi smeće i spusti poklopac u toaletu."

„To je odvratno, Majk", prekorila ga je Hana.

Trejsi je sela na rukohvat fotelje i prebacila ruku oko Zekovog ramena.

Karen je skrenula pogled.

"Kako ste se vas dvoje upoznali?", upitala je Trejsi.

„Zar niste videli video na Jutjubu?" Hana je izvukla mobilni telefon iz zadnjeg džepa farmerki.

„Upoznali ste se na Jutjubu?" Očigledno, Trejsi nije razumela sajt društvenih medija niti kako on funkcioniše. Zekova devojka je imala par dubokih očiju i tamno smeđu kosu. Bila je nekoliko centimetara viša od Karen i imala nekoliko kilograma više, ali ne na ružan način. Nije imala mnogo šminke, ali je Karen mogla da vidi da je uložila malo truda u svoj izgled. Trejsi je nastavila da posmatra Majkla i bilo je nemoguće da sakrije blago rumenilo na obrazima kad joj se osmehnuo. Karen je to u prethodnih godinu dana videla više puta nego što je mogla da izbroji. Jedno je bilo gledati slavnu ličnost na ekranu, a sasvim drugo upoznati je uživo, a ovde je Trejsi bila ubačena u prostoriju sa virtuelnom superzvezdom i od nje se očekivalo da vodi normalan razgovor kad je bilo očigledno da ima svoj žensko-obožavateljski momenat.

„Ne, blesavice. Upoznali su se kad je Majk otišao na jedno od onih boravaka gde odeš posle škole koja drže decu dalje od ulice." Hana je krenula ka Trejsi i Zeku dok je vešto surfovala po mreži jednim prstom, sve vreme pričajući o slučajnom susretu Karen i Majkla.