Slobodna do subote

Osmo poglavlje

Zek je imao jaku želju da popije viski umesto piva. Napetost u prostoriji je rasla iz sekunde u sekundu. Džo je zauzeo mesto pored prozora i gledao napolje kao da traži razlog da pobegne.

„Može potrajati i tri dana da se snimi pet minuta filma, tata." Majk je pokušavao da objasni njihovom ocu svoj poslovni raspored, ali Sojer nije slušao. Nije kao da je Zek i mislio da hoće. Njihov otac je video samo ono što je hteo da vidi.

„Nije me briga ni da potraje i ceo mesec. Trebalo je da dođeš kući ranije."

„Nisam dospeo ovde gde sam sad tako što sam se opuštao", rekao mu je Majk.

Sojeru je odgovor bio na usnama kad su se vrata od kuhinje ponovo otvorila.

Zek je dovršio pivo u nadi da je još jedno bilo na putu.

Njihov otac je pogledao dalje od njih i zatvorio usta.

„Nemojte da ćutite zbog mene." Karenin glas je kliznuo preko Zekove kože. Mirno se premestila na ivicu fotelje, preko puta Majka i njihovog oca. Osmehnula se Džou, koji je skrenuo pogled.

„Upravo sam objašnjavao svom sinu koliko smo razočarani što nije našao vremena za svoju porodicu." Sojer se nikome nije izvinjavao.

Karen je ispravila kičmu i prekrstila noge pre nego što se naslonila u fotelju.

"Pomislila bih da biste Vi, pre svih ljudi, gospodine Gardner, to razumeli."

Zek je trepnuo i pogledao oca.

"Na šta misliš?"

"Mnogo radite."

Oči su mu se suzile. "Viđam svoju porodicu svakodnevno."

"Zgodno, s obzirom na to da svi živite u istom gradu."

"Živeti nekoliko država dalje nije izgovor."

Majk je podigao ruku u vazduh. „Pusti to, Karen. Nikada neće razumeti."

Karen je nehajno uzela gutljaj vina. Jedini pokret koji je odavao njenu nervozu je bilo cupkanje njene noge u vazduhu. Zek je osetio da je počinjao da se opušta.

„Oh, ne znam, Majkl. Mislim da sam možda upravo shvatila na koga si."

"Šta?"

„Gospodine Gardner, koliko dugo imate sopstveni biznis?"

"Preko trideset godina."

"Mora da ste mnogo žrtvovali svih tih godina." Karenine oči ni u jednom trenutku nisu napustile Sojerove.

Zek je bacio pogled na Džoa, koji je sedeo bliže Karen nego njima dvojici, dok mu je divljenje preplavilo lice.

"Sve što vredi imati vredi malih žrtava."

„Stvari kao što su prekovremeni rad, propušteni vikendi, odmori?"

Sojer je shvatio poentu i suzio oči.

„Majkl pomera sebi dupe radeći i većinu toga radi iz prikolice na setu daleko od sopstvenog kreveta. Kad se konačno vrati kući, obično samo padne u krevet. Zvuči poznato?"

Sojer je bacio pogled na Majka.

„Majkl je isti kao Vi. Svaki dan naporno radi, gura sebe do svojih krajnjih granica, a ponekad i zaboravlja na svoju porodicu. Ali sad smo ovde. I pretpostavljam da niste uspeli da uzmete slobodne dane da biste ih proveli sa nama."

Zek je bio siguran da je Sojer planirao da otvori prodavnicu sledećeg jutra. Subote su bile radne.

„Ja sam vlasnik prodavnice. Mogu da uzmem slobodne dane kad god poželim."