Slobodna do subote

Dvadeset osmo poglavlje

Zek bi se najradije bacio na krevet i izbrisao neke slike od današnjeg dana iz svoje glave, ali nije izgledalo da će se to dogoditi. Nakon bratovljevog otkrića, Zek je stajao zaprepašćen dok su se delovi njihovog života uklapali. Sad je sve imalo smisla... odnos između Karen i Majka, kako su izgledali blisko, ali ne i intimno... čak i kad su se ljubili, Zek je shvatio da je video isto ponašanje kod svog brata koje je video dok je igrao u svojim filmovima. Čak i Majkov odlazak iz Hiltona, potreba da se udalji od porodice kako bi zaštitio svoj način života, je sad imao smisla.

Zek nije mogao da negira teret koji mu je pao s ramena kad je saznao da Karen i Majk nikad nisu bili intimni. Znati da nikad neće postojati prepreka između njega i njegovog brata je bilo olakšavajuće.

Karen se odvojila od njega i ustala sa kauča. "Idem da se istuširam pre nego što se svi vrate," rekla je.

Koliko god je Zek želeo da joj se pridruži, odlučio je da iskoristi vreme nasamo sa svojim bratom za preko potreban razgovor.

Karen je nestala u spavaćoj sobi, ostavljajući Majka i Zeka same.

"Zaista je neverovatna," rekao mu je Majk.

"Brine se o svima pre nego o sebi."

Majk je provukao ruku kroz kosu, zagledan u pod. "Bio sam besan u početku... kad mi je rekla za vas dvoje. Ali sam onda shvatio da ne bih mogao da izaberem boljeg muškarca za nju od tebe."

Glas poverenja je ugrejao Zeku srce. "Nisam siguran šta da kažem."

"Samo mi reci da se ne igraš sa njom. Da postoji nešto više od seksualne privlačnosti." Majk ga je sad gledao, bez trunke humora i osmeha.

"Da smo samo privremena šema, oboje bismo već našli nekog drugog. Želja za bratovljevom ženom me je proganjala nedeljama. Karen je znala istinu i to ju je ubijalo."

Majk je klimnuo. "Ona je jaka žena, Zek... ali postoje delovi nje koji su bolno ranjivi. Sigurnost joj je važna i strah od napuštanja ima duboke korene."

"Govoriš o njenim roditeljima."

"Rekla ti je o njima?"

"Da. Gadovi."

Majk je protrljao vrat. "Čini da više cenimo naše dosadne rođake."

Na trenutak su ćutali, obojica izgubljeni u svojim mislima.

"Mama i tata će razumeti... o tebi."

Majk je ustao i prišao prozoru. "Nisam spreman da im kažem, Zek. Nisam bio spreman ni tebi da kažem. Ali nisam želeo da Karen to krije od tebe. Već je toliko učinila za mene."

"Ko još zna?"

"Ne mnogo ljudi. Rena je sama shvatila, znaju Karenini bliski prijatelji, oni koje si upoznao. Ali niko u Holivudu ne zna."

"Mora da ti je teško."

Njegov brat je slegnuo ramenima. "Ne baš. Imati Karen u životu mi je pružilo mesto za ventilaciju. Nedostajaće mi to kad bude otišla."

"Neće otići."

Majk ga je pogledao preko ramena. "Kažeš da si spreman da se odseliš iz Hiltona? Jer mislim da ako Karen bude živela u Los Anđelesu, a ti u Hiltonu, nećete dugo funkcionisati. Da ne spominjem da ne možeš da je zaštitiš sa tako velike udaljenosti."

"Već neko vreme želim da odem iz Jute," objasnio je Zek dok je ustao i prišao bratu. "Ako Karen želi da otvori utočište za odbeglu decu, moraće da bude blizu velikog grada. Deca ne beže u Hilton."

Majk se okrenuo prema njemu. "Stvarno si ozbiljan u vezi nje."

"Da. Da, jesam."

Majk se ponovo okrenuo prema prozoru. "Biću u Kanadi nedeljama. Podstaći ću Karen da ostane u mojoj kući... dođavola, poklonio bih joj je da znam da će je prihvatiti."