Slobodna do subote

Deveto poglavlje

„Kako je bilo kad su svi otišli?" Pitao je Zek Majka dok su ostavljali Karen i njenu skoro skroz providnu košulju koja joj je delovala kao druga koža. Zaista je morao da izbaci iz sistema ovu smešnu privlačnost prema ženi svog brata. Imao je devojku za svoju razdraženost. Predložio je Trejsi da se vrati svojoj kući prethodne noći umesto da ostane kod njega. Zek joj je rekao da je očekivao da će Majk i Karen doći te noći i da nije želeo da komplikuje stvari. Izgovor je bio jadan, ali uspešan. Izlazio je sa Trejsi skoro šest meseci. Živela je u Monrou, gradu pored Hiltona, ali su je skoro svi u Hiltonu znali i pre nego što je Zek počeo da izlazi sa njom.

Dobro su se slagali, voleli su iste filmove i smejali se istim šalama. Ipak, nijedno od njih nije predložilo onom drugom da se useli ili da unaprede svoj odnos na nešto više od onoga što je već bio. Bilo mu je stalo do nje, ali nije bilo ni malo hemije koja bi se zapalila samo jednim pogledom.

Njegova mama ga je jednom pitala da li vidi sebe u budućnosti pored Trejsi. Nije razmišljao o tome da zauvek živi sa Trejsi. Negde u dubini, Zek je čuo tihi glasić koji ga je stalno pitao pet malih reči. Da li je ovo to? Da li je ovo vrsta veze koju neko traži ceo život i bez koje ne može da zamisli ostatak života?

Zek je znao da njegov život nije na pravom putu. Probudio se sat vremena pre nego što je trebalo i zagledao se u plafon u svojoj sobi. Ležao je tako i razmišljao o životu kao da je jebeni pesnik ili nešto slično. Sa trideset i jednom, imao je rutine mnogo starijeg čoveka. Išao je na posao svaki dan, putovao istim putem i išao na predvidljive odmore sa istim ljudima svake godine. Nakon što se vratio iz Kalifornije, više nije bio isti. Sama vožnja pustinjom na zadnjem delu motocikla je bila dovoljan trenutak Džejmsa Dina da ga podseti na dane kad je bio mlad i osećao se kao da je ceo svet pred njim.

Sad je svog brata vodio na svoj najnoviji projekat kako bi mu pokazao svoja dostignuća koliko i da oslobodi brata granica njihovog doma iz detinjstva.

"Tata je rano otišao u krevet." Majk je odgovorio na njegovo pitanje. "Mama je pokušala da objasni Karen da bi ga i ona razumela."

Zek se nasmejao bez radosti. „Mi ga poznajemo ceo život i jedva da ga razumemo. Ne bih očekivao da Karen razume velikog i moćnog Sojera Gardnera."

Majkov pogled je prešao na Zekovu stranu kamioneta. "Uvek sam mislio da ga razumeš više nego što smo ga mi shvatali."

„Samo zato što sam više radio sa njim, ne znači da ga bolje razumem."

„Karen mu je dorasla. Ima sposobnost da u roku od sat vremena shvati šta nekoga svrbi. A onda, ako je pritisnu, ne libi se da tu osobu gurne uza zid sa onim što ih najviše muči da bi ih naterala da dožive trenutak prosvetljenja."

Zek je to primetio kod nje. Osetio je čudan osećaj ponosa kad je rekla njihovom ocu da ni ona nije sigurna da li joj se on sviđa. Rena je bila u pravu. Karen je imala muda. Zek je čuo divljenje u Majkovom glasu kad je govorio o svojoj ženi. Njegova seksi, pametna i drska žena.

Zek je mrzeo svrab u sebi koji ga je naveo da prizna duboku zavist kad je u pitanju njegov brat. Nikad nije zamerio Majku zbog njegovog uspeha ili slave. Znao je da je Majk naporno radio za to, a Karen je bila u pravu... radio je to zato što je tome bio naučen. Obojica su od svog oca naučili da imaju snažnu radnu etiku, što nije loša osobina, osim ako vas nije sprečavala da uživate u životu.

"Tata je trebalo da doživi prosvetljujući trenutak još odavno", rekao je Zek kad je skrenuo na autoput i krenuo prema sledećem gradu.

„Da li i dalje insistira da ostane u prodavnici kao da je jedini koji može da je vodi?"

„Mama ga najčešće vraća kući na ručak, ali da... misli da treba i da otključa i da zaključa. Monro se širi, donosi više poslova. On ne može da se takmiči za velike poslove. Graditelji naručuju iz Sent Džordža i sva sranja im isporučuju na vreme."