Slobodna do subote

Četrnaesto poglavlje

Cveće je počelo da pristiže ubrzo nakon što je Karen izašla iz tuša. Stigla je nazad u kuću i zatekla je bez Majkla. To nije trebalo da je iznenadi, ali s obzirom na to da je njegova porodica pratila svaki njen korak... svi su sigurno razmišljali šta se dogodilo između njih dvoje da bi opravdali noć na kauču, osećala se pomalo napuštenom.

„Karen?", Džudi je povikala odozdo.

Upravo je nameravala da uključi fen kad je čula da je zovu.

„Imaš dostavu."

Ostavila je fen i sišla niz stepenice s četkom za kosu u ruci. „Dostavu?"

Džudi je stajala pored momka u ranim dvadesetim godinama s glupim osmehom, držeći buket sa puno dugačkih belih ruža. „Da li ste Vi Karen?"

Cveće? Stvarno, Majkl? „Jesam."

Stidljivo se osmehnuo Džudi i predao ruže Karen.

„Oh, vau!" Hana je potrčala niz stepenice.

Ako je Majkl mislio da će je buket ruža impresionirati, onda uopšte nije obraćao pažnju. „Sviđaju ti se?", Karen je pitala Hanu dok je izvlačila malu cedulju iz cveća da bi pročitala kasnije.

„Mislim da nikad nisam videla toliko ruža u jednom buketu."

Momak za dostavu se okrenuo da ode.

„Čekaj da ti dam napojnicu."

On je odmahnuo rukom. „Sve je sređeno."

„Hvala," rekla je momku.

Pre nego što su se vrata zatvorila za njim, Karen se okrenula prema Hani i pružila joj ruže. „Uzmi ih."

Hana je uzdahnula.

Džudi je rekla: „Vau."

Momak za dostavu je promrmljao: „Ovo još nisam video."

Karen se vratila u sobu i nastavila sa svojom jutarnjom rutinom.

Trideset minuta kasnije, isti momak za dostavu je ponovo stigao, ovog puta sa ružičastim ružama... opet preveliki buket. Karen je izvukla ceduljicu, gurnula cveće Džudi u ruke i vratila se u svoju sobu.

Kad je zvono zazvonilo treći put, Karen je pozvala Dženis, koja je bila u kuhinji i kuvala hranu za celu porodicu za narednu nedelju. „Dženis? Imate dostavu." Beli ljiljani su izgledali predivno na Dženisinom stolu.

Do podneva, Džudi je već znala Majlsa, momka za dostavu, po imenu, koji je očigledno dolazio iz tri susedna grada iz cvećara gde je povremeno radio tokom leta. Kuća je mirisala kao cvetna kuća na Sajmu okruga Los Anđelesa.

„Gospođo Karen?", rekao je Majls dok joj je uručivao jedanaestu dostavu tog dana.

„Da, Majlse?"

„Nadao sam se da ću se večeras naći s prijateljima. Ali sam dobio instrukcije da nastavim sa dostavom cveća dok ih ne prihvatite." Premeštao se s noge na nogu. „A i ponestaje mi goriva."

Karen je sakrila smeh iza ruke. Pogledala je buket orhideja koji je držala i pomirisala ga. „Pa, Majlse, možeš reći svom šefu da su orhideje uspele."

Odahnuo je s olakšanjem. „Hvala Vam."

Tri para očiju su je posmatrala kako stavlja orhideje pored Sojerove fotelje. Izvukla je jedan cvet iz buketa i nasmešila se.

„Mislim da se Majk izvinjava za šta god da je uradio," rekla je Hana.

Dženis ju je gledala suženih očiju.

„Nećeš zadržati nijedan od njih, zar ne?", pitala je Džudi. „Samo si to rekla Majlsu da ne bi morao ponovo da dođe."

Karen je uperila cvet u Džudinom pravcu. "U pravu si."