Lies

Part 12

Lies
Nešto iz prošlog dijela
Posebna je,prelijepa. Kad sam je ugledao na vratima,poželio sam skakati od sreće. Još kad me je poljubila bio sam na sedmom nebu.Toliku navalu osjećaja nisam imao nikada. Nikada me nitko nije tako ljubio,nikada nisam osjetio nečiju ljubav. Za mene je to nepoznanica. Nepoznanica koju će mi Abigail pomoći riješiti...

12.dio

Probudila sam se rano ujutro. Pogledala sam na sat bilo je 6:45. Nisam mogla više spavati.Krevet tako miriše na Chrisa. Izluđuje me ovaj miris. Menta i nešto voćno.Jednostavno savršeno.Ustala sam iz kreveta. Chris je spavao na kauču.Skupio se poput malenog djeteta. Bio je neodoljivo sladak i prekrasan. Prišla sam mu te primjetila da je otkriven. Uzela sam deku te ga pokrila. Nisam mogla izdržati i poljubila sam ga u obraz. Dok sam ga poljubila on me je uhvatio te poljubio u usta. Uzvratila sam poljubac,ležala sam na njemu i ljubili smo se. Izmakla sam se.
„Chris dosta pusti me"
„NE"
„Da Chris"
Uzdahnuo je i pustio me.
„Abigail zašto se suzdržavaš i sramiš ? Nemoj skrivati osjećaje"
„Chris,problem je u tome što ja ne znam što osjećam"
„Ali sinoć.."
„Sinoć ne znam što mi se dogodilo,ne mogu to objasniti"
„Abigail došla si mi na vrata i zažvalila me"
„Strast harry,jedino to mogu potvrditi"
„Abigail nešto više od toga je u pitanju"
„Što to Chris"
„Ljubav"
„Nije ljubav Chris,ne shvaćaš ništa,ja ne mogu voljeti Harry.."
„zbog njega?"
„Mog muža"

„On ti nije muž"
„Ali mislila sam da je"
„Jebeno bi ga ubio"
„Chris smiri se okej je."
„Nije okej.."
„Chris ja ovaj trebala bih ići"
„Okej"
„Čut ćemo se"
„Okej"
Sjela sam u auto i otišla. Umalo sam ostala i opet završila snjim u krevetu. Suzdržala sam se. Ipak sam trudna i nije prošlo ni mjesec dana otkako sam saznala sve u vezi Adama.Stigla sam doma napokon. Mama me je dočekala na vratima.
„Abigail gdje si ti dosada? Što znači ona poruka?"
„Polako mama ne mogu ti sada objašnjavati"
„Abigail nije te bilo cijelu noć i u 8 ujutro se vraćaš doma.Imaš mi štošta objasniti"
„NE sad mama „ rekla sam i produžila u svoju sobu. Presvukla sam se u siroku majcu i pokušala spavati.Nisam mogla zaspati. Razmišljala sam o Chrisu i osvemu što se sinoć dogodilo. NE znam što me je spopalo. Kako se mogu samo tako podati muškarcu. I to mom navodnom najboljem prijatelju.Ono što je rekao da osjećam ljubav? Jeli to moguće? NE mogu se samo tako zaljubiti. Što je s onim da se ja neću podati nijednom muškarcu. Ne znam što mi je. Moram se sabrati. Razmišljajući sam utonula u san.
-------------------------------------------
Probudila me oštra bol u trbuhu. Ustala sam se i otišla na wc. Pomislila sam da su stomačni problemi. Sve dok nisam vidjela krv na podu. Odakle jebena krv? Jeli to krv iz mene?O Bože.. Što se događa?.
„Mamaa" zaderala sam se iz sveg glasa.
„Mama upomoć"..
Mama je uletjela u sobu. Došla je do mene ugledala u krv na pod i zavrištala. Uzela je telefon i nazvala hitnu. Zacrnilo mi se pred očima. Zadnje čega se sjećam bio je još jedan mamin vrisak....
------------------------------------------



Probudilo me je pištanje. Jedva sam otvorila oči te ugledala mamu. Oči su joj bile crvene od plača.


„M-mama?"
„Abigail probudila si se. Jesi li dobro? Boli li te nešto?"
„Ne"
„Zvat ću doktora"
Izašla je u čekaonicu i pozvala doktora. Nakon par trenutaka doktor je ušao.
„Gospođice Williams kako ste?"
„Dobro sam,što mi se dogodilo?"
Doktor je šutao,malo me pregledao.
„To neka vam kaže vaša mama,mislim da je bolje vam ona kaže"
„Mama što se dogodilo? Reci mi odmah" rekla sam uplašeno skoro u plaču,
„Abigail ovaj...."
„Što mama?"
„Tvoja beba."
„Što s mojom bebom?"
„Nema je"
„Š-što?"
„Imala si spontani pobačaj"

„M-molim?"
„Žao mi je Abigail,ali mlada si imat ćeš još jednu."
„Kako ću je jebeno imati? Adam mi je uništio život,više ne vjerujem niti jednommuškarcu. Ova beba bila je moja nada za novi početak. A sada.. Sada je višenema. Ja više ne želim živjeti"
„Abigail smiri se"
„Ne, ne ne ne želim,JEBENO NE ŽELIM. HOĆU SVOJU BEBU"
„Smiri se Abigail"
Panično sam vrištala.Doktori su ušli u sobu i dali su mi nešto. Zamutilo mi se.Ponovno crnilo.. To je odsada moj život crnilo...



Probudila sam se. Mama me je držala za ruku.
„Abigail"
„Mama,reci mi da je ono bio san. Da je moja beba živa"
„Abigail,jaka si ,možeš izdržati polako."
„Znači nije bio san"
„Više od svega na svijetu bi ti htjela reći da je san ,ali nije."
„NE,mama ne. NE mogu izdržati još i ovo. Prvo Adam sada beba pa ne moguviše.Što je iduće? Što mama?"
„NE znam Abigail,ja sam uz tebe ne brini se."
„NE mogu mama ne mogu." Rekla sam i ponovno briznula u plač.Moj život je postaocrnilo. Nemam razloga živjeti. Nemam više povjerenja u muškarce. Izgubila samsvoju jedinu nadu za novi početak. Moju bebu.. Ona je bila moja nada.Tako samje željela. Unijela bi veselje u moj život. Zamišljala sam je. Da ima lijepusmeđu kosu i u dnu loknice i plave okice kao moja baka. A njen osmijeh bi biočaroban. Uljepšao bi moj život. Bila bi najsretnija beba.Obožavala bih je. Ušaoje doktor i prekinuo me iz misli.
„Gospođice Williams možete ići kući,sasvim ste dobro,drži te se,još uvijekmožete opet zatrudnjeti pobačaj srećom nije utjecao na ništa Sretno vam"
Mama mu se zahvalila u moje ime. JA nisam bila u stanju govoriti ništa.Mama mije pomogla da se obučem . Osjećala sam se jako slabom.Mama mi je pomoglahodati. Stigle smo doma. Mama me odvela u moju sobu i otišla mi napraviti čaj.Leglasam i suze su mi potekle. Ne mogu više ovo. Taman pomislim kako mi ide bolje ida ću uspjeti sve preboljeti nešto se dogodi. Zašto baš ja ? Iako u početkunisam željela dijete ,ali zavoljela sam to dijete. Željela sam ga. Zašto sam gaizgubila? Trebala sam bolje paziti.Onda se nebi desio pobačaj. Kako bih htjelada je ovo sve jedan ružni san.Da se probudim u krevetu kraj Adama i da je sveovo bio samo san,ali ne ovo je jebeno prokleta stvarnost. Moj život je sranje.Iz misli me prekinula mama koja je donijela čaj.
„Abigail ,donijela sam ti čaj,hajde dušo popij"
„Mama ne pije mi se ni ne jede ništa"
„Abigail shvaćam da ti je teško ,ali nešto moraš jesti"
„Ako ćeš me ostavit na miru onda dobro" mrzovoljno sam uzela čaj i popila ga.Pružila sam mami šalicu i izašla je iz sobe. NE znam što učiniti da ova bolprođe. Želim živjeti normalan život,bez laži i loših stvari. Mogla bih nazvatiDaisy. Ona će mi pružiti utjehu.
Uzela sam mobitel i utipkala Daisyn broj.
„Halo Daisy"
„Abigail pobogu pa jesi živa,brinula sam se"
„Daisy nisam dobro"
„Što je bilo dušo"
„I-izgubila sam bebu" promucala sam u plaču.
„Što? Ti si bila trudna?"
„Da"
„I nisi mi rekla,no šutim,što kažeš da se vidimo ne možemo preko telefona oovome"
„Može sutra"
„Sutra u 12 ?"
„Okej može"
„No kako si ti ? Zašto se nisi pozdravila samnom"
„Sve ću ti reći sutra,nemam snage Daisy"
„Abigail samo polako smiri se,uvijek si bila jaka „
„Moja snaga je nestala gubitkom moje bebe Daisy"
„Abigail strašno mi je žao,ti si jaka i izdržat ćeš to znam to,bit će boljedušo moja"
„Nadam se Daisy,jer ne mogu više,ne mogu podnijeti ovu bol u meni,ubija me.Svaki put kad pomislim da ide na bolje ide na gore."
„Izdrži Abigail,zbog Adama"
„Zašto zbog njega? O čemu ti pričaš Daisy"
„MA ovaj... ništa zaboravi ne znam što pričam"


„Daisy čudna si „
„Ma ništa zaboravi,vidimo se sutra Aby"
„Vidimo se Daisy"
Poklopila sam. Daisy je skroz čudna. Zašto je rekla da budem jaka zbog Adama ?Zbog to prevaranta? Očito ne zna o čemu priča. Ali poznajem Daisy ona ništa nekaže bezveze.Sve što kaže ,kaže s razlogom.
--------------------------------------