SHORT STORY 2015

Zbogom

Draga mama,

želeo sam ovo pismo da skratim što više mogu, no plan mi je propao. Ima tako mnogo stvari koje želim da ti kažem, da ni sam ne znam odakle da počnem. Ima tako mnogo stvari koje nikada nisam izrekao, a hteo sam, tako da je ovo moja poslednja šansa da ih kažem. Ili napišem. Svejedno.

Kao prvo, žao mi je.

Ne želim da te napustim, veruj mi, no moram.

Sećaš li se kada si me pitala kako mi je u školi?

Ok, to je glupo pitanje, pitaš me to svakog dana.

Uvek sam ti odgoovarao „Super je." ili „Sve je ok.". Ti odgovori nisu bili istiniti.

Škola je za mene pakao.

Vređanje, udaranje, maltretiranje....

Sve to sam trpeo tolike godine.

Iako nikada nisam razumeo razlog svega toga. Sasvim sam normalan, kao i oni.

No, mislim da više ne mogu. Ovo je kraj. Zadnja iskrica nade se danas ugasila.

Rekla mi je... Rekla mi je da treba da se ubijem. Da nikome ne značim, da nikome ne trebam. I ostavila je mali poklon u mom ormariću. Narandžasta bočica puna antidepresiva. Nisam mogao da verujem. Moja najbolja drugarica, jedina osoba koja se družila sa mnom, u koju sam bio do ušiju zaljubljen...

Ali, imao sam neki osećaj da je upravu.

Spakovao sam tablete u ranac, i došao kući. Zaključao sam se u kupatilo, i evo, pišem ti oproštajno pismo.

Sada ću popiti tablete, sve do jedne.

Nemoj plakati zbog ovoga, zbog mene.

Hvala ti. Za sve sto si učinila za mene. Sve moje snove si mi ostvarila. Tvoja ljubav svakom bi ucinila dobro, loše bi sve izašlo iz glave, svako te voli, a ja ponajviše.

Već mi se pomalo vrti u glavi, i ruke mi drhte.

Pa, izgleda da je ovo kraj.

Zahvali joj u moje ime. I pitaj je da li je ovo ono što je želela? Da li je sad srećna?

Završiću ovde, ne osećam se dobro. Vid mi se muti i zuji mi u ušima.

Paziću na tebe od gore, obećavam.

Zbogom mama.

Volim te,

tvoj Troy. xx

Autor: BoxyStyles