Don't Touch The Mask

4.part

'It was him'

Zasto taj iritirajuci zvuk ne prestaje? Dodjavola. Nevoljno sam sklonila pokrivac sa svog tela i dogegala se do vrata.

"Ajme, zar si se sada probudila?!" -uzviknula je Hanna ulazeci u moju sobu. Ako se ne vratim da spavam, ubicu se. Protrljala sam oci.

"Brzo, moras se spremiti. Dorucak je za 10 minuta! Lydia!" -njen drski glas me je trgnuo. Nevoljno sam je pogledala.

"Nisam gladna, hocu da spavam."

"Ne mozes propustiti dorucak zaboga, to niko ne radi! Odmah da si se spremila! Ozbiljno mislim!" -ugh. Ne mogu je vise slusati.

"Okej,okej." -nevoljno sam pristala. Otisla sam u kupatilo i na brzinu se istusirala. Hanna je za to vreme pospremila krevet, da bi sve stigle na vreme. Obukla sam sivu obicnu majicu i crne pantalone. Nisam imala vremena za sminkanje, nah koga briga. Izasle smo. Pre nego sto smo usle u lift, uzela sam kafu iz automata. Jedna dobra stvar. Otpila sam par gutljaja dok je lift pokazivao broj 8. Izgleda da smo stigle. Svi su vec sedeli na svojim mestima i jeli. Ja i Hanna smo prisle sa posluzovnicima da bi nam kuvarice stavile hranu.

"Hanna, gde cemo sedeti?" -upitala sam nervozno, jer je vec bilo prepuno.

"Ne brini." -rekla je uverljivo tako da sam ucutala. Dorucak je vec bio na nasim posluzovnicima, tako da smo krenule. Ja sam isla za Hannom, dosla je do stola koji je bio do stakla. Deo ove prostorije, tj kao ceo zid je bio staklo i prikazivao je predivan prizor. Ovo je za samo jedno veliko wow.

"Ovo mesto je divno." -progovorila sam.

"Da, trudim se da uvek zauzmem ovaj sto, najlepsi je." -rekla je ponosno, na sta sam se ja nasmesila. U tom trenutku, svi su se nekako utisali i pomno slusali neki razgovor. Cinilo se kao da svi cute sto je i mene i Hannu nateralo da se okrenemo i pogledamo. Nije mi bilo dobro kada sam shvatila da su svi pogledi uprti u ekipu od prosle noci. Zasto uvek oni? Samo ovog puta, kovrdzavi nije bio tu. Mada nije ni morao, vec se u vazduhu osecao strah.

"Ko je onaj?" -upitala sam Hannu, misleci na jednog od njih koji je prilazio nekom decku koji je sedeo za stolom. Ovo ne sluti na dobro.

"Louis." -rekla je Hanna nekako otezano, nemo ih posmatrajuci. Louis je prisao tom decku i uhvatio njegovu stolicu pomerajuci ga malo.

"Nateraces me opet da ti ponovim?" -oglasio se normalnim tonom, ali svi smo culi, jer je nastala tisina. Dezurni policajac nije bio tu, a kuvarice su gledala svoja posla. Zasto svi reaguju tako? Bes u meni nije jenjavao. Olosi jedni. Namrsteno sam pratila celu situaciju. Tada su se zaculi koraci, neko je usetao unutra. Odvratila sam pogled i umalo nisam pala sa stolice videvsi kovrdzavog psihopatu od prosle noci. Tesko sam disala. On je delovao skroz opusteno, zanemario je ovu neugodnost i strepnju u vazduhu, kao da je sve ovo normalno. Pogledom sam ga pratila. Prisao je kuvaricama, ali je samo uzeo jabuku i zagrizao jednom. Tako dok je hodao, pogledom je prolazio po prostoriji. Najgore od svega, pogled je zaustavio negde u nasem pravcu i nasmesio se. U soku sam jos vise razgolacila oci, prestajuci da disem na trenutak.

"Hajde Louis, iskuliraj. Vec imam idealno mesto za nas." -rekao je i svi smo culi. Poceo je da hoda i mislim da su svi u ovom trenutku gledali gde ce da sedne. Ja i Hanna smo se sokirano pogledale videvsi ga da ide ka nama, a ostale da idu za njim. Mislim da cu umreti. Onako stvarno. Trenutak kasnije sam ga videla da zauzima mesto iza naseg stola. Hanna im je bila okrenuta ledjima, dok sam ja kovrdzavom psihopati bila kao na dlanu. Buljio je u mene, smejuljeci se iritantno. Videvsi to, brzo sam odvratila pogled i nastavila da gledam u posluzovnik.