Don't Touch The Mask

19.part

'I have a boyfriend'

"Zaista ne zelis pricati o tome?" -navaljivala sam videvsi Hanninu tuznu facu. Slegnula je ramenina.

"Mrzim pricati o tome." -rekla je i pritom stavila ruke preko lica, naslonivsi se laktovima na sto.

"Hann..nisu imali losu nameru." -tiho sam rekla.

"Ne, nemoj. Ako sada budem trazila opravdanja za njihove postupke, povraticu." -prekinula me je. Opet se zavalila u stolicu.

"Meni je bilo gore, sa mnom je bio Niall. I Louis. Hej, Louis." -naglasila sam joj za Louisa da bi ukapirala da on nije cvecka i da ga je tesko istrpeti.

"Sa mnom je bio Liam. Hej, Liam. Decko za kojim sam patila, decko u koga sam zaljubljena i decko koji se ponasao prosle noci kao kreten prema meni. Uz to, pokusala sam da ga razumem, zato sto sam idiot, ali ne, cak ni tada nije mogao da mi objasni." -govorila je.

"Okej..ti pobedjujes." -priznala sam i zavalila se u stolicu. Odmahnula je glavom tuzno.

"Ne kazem da nije kreten, i ne opravdavam njihov nacin, ali stitili su nas." -brzo sam dodala. Nisam smela da odustanem. Nisam zelela da bude tuzna.

"Znam da postoji neki razlog Lydia, ali ipak..povredjuje me sve to. Cak i onaj deo gde ne zeli da mi isprica. Samo..nije fer." -dodala je zamisljeno. Ucutala sam. Sedele smo u kantini, bio je dorucak.

"Harry nije bio kod tebe?" -iznenada me je upitala. Zeludac mi se preokrenuo od muke na spomen njegovog imena. Odmahnula sam glavom u znaku 'ne' odbijajuci da je pogledam. Verovatno je ukapirala da je to osetljiva tema, pa nije rekla nista. No, osecala sam njen pogled.

"Bio je kod svoje devojke." -dodala sam, pogledavsi kroz ogroman prozor sa moje leve strane.

"Lydia, zaboga! To nije njegova devojka! Zar ne znas ono.." -brzo je zapocela.

"Znam! Ali ovo nije tako. Ona zaista jeste njegova devojka." -rekla sam sa sigurnoscu i konacno je pogledala. Cuvsi koliko sam sigurna u to, ucutala je. Odvratila sam pogled.

"Jesi li sigurna? Mislim.." -napravila je nepoverljivu facu, i sama znajuci da to ne ide uz Harrya.

"Da. Sam ju je nazvao tako." -rekla sam prisecajuci se kako je Anastassia opisivala sve to onoj plavusi. Izgleda da je Hanna konacno odustala.

"Zaista ne znam zasto mi je toliko krivo zbog svega toga. Ne bi mi trebalo biti. On nije bio moj." -priznala sam joj. Izgledala je kao da su je moje reci pogodile. I vise nego sto bi trebale.

"Dopada ti se?" -tiho je upitala.

"Nije to..samo..lepo mi je pored njega. Imam taj neki osecaj. Ne znam.." -protrljala sam celo.

"Zbog toga si isparila juce, na ceo dan.." -povezala je ubrzo. Nisam nista rekla.

"Nije kao da sam zaljubljena u njega, ali da...zabolelo me je. Posebno zato sto je to Anastassia, devojka koja me prezire i koja na svaki nacin pokusava da spletkari. I sada je on sa njom." -govorila sam.

Nisam ocekivala nista od njega. Nisam bila zaljubljena. Ali bolelo me je. Mislila sam da na neki nacin mari za mene. To je sve.

I sada je ovo bilo kao neko naglo budjenje iz sna, gde se on vraca kod te zgodne devojke i gde ga ne zanima kakva je ona i da li ima drugih kvaliteta, dok god je zgodna.