Don't Touch The Mask

10.part

'You can't'

Jutro.

Svi moji problemi su se vratili, ukljucujuci i kovrdzavog muskarca koji je mirno spavao pored mene. Namrstila sam se. U sobi je vladao mrak. Polako sam se izvukla iz kreveta, pazeci da ga ne probudim.

A onda me je docekalo jos jedno sranje. Moje odece nije bilo. Pa naravno. No, gde je? Muskarac od prosle noci je i dalje u kuci. Louis. I iz nekog, meni nepoznatog, razloga on me ne sme videti. Ovde su mi bile samo patike i carape, njih sam obula.

Izasla sam iz sobe. Nista se nije culo. Pretpostavljam da nije bilo vise od 8 ujutru. Brzo sam prosla hodnikom, ne zeleci da me neko vidi. Ali nije bilo bas tako jednostavno. Moje odece nije bilo u onoj prostoriji gde sam se prosle noci skinula. Bila sam na ivici nervnog sloma. Pogledala sam svaki kutak, ali nista.

Protrljala sam lice od sve te frustracije.

"Whoa.." -zacuo se neciji glas. Okrenula sam se i ugledala onog slatkog plavusana. Ah da, Niall. Ukopao se u mestu, nije se znalo ko je vise sokiran, on ili ja.

Prosla je citava vecnost tako, u tisini usled soka, buljenju, mrstenju, naravno, sve dok nisam shvatila da stojim polu gola pred njim. Spustila sam glavu, da bih sebi potvrdila da zaista i jesam polu gola, blago sam otvorila usta.

Mislim da je ukapirao, poceo je da mlatara rukama i brzo okrenuo glavu na stranu.

"Um..Lydia?" -izgovorio je nespretno. Zabacila sam glavu unazad u jos vecem cudjenju.

"Kako ti znas moje ime?" -upitala sam. Ja sam imala ceo plan kako da dodjem do njegovog imena i Harryeve adrese, ali on?

"To je najmanje bitno. Sta ti, dodjavola, radis ovde?" -uzviknuo je, ali opet tiho i okrenuo se prema meni.

"Hej!" -uzviknula sam i rukama prekrila deo oko grudi. Opet se namrstio i okrenuo glavu.

"Gle, samo mi pomozi da nadjem odecu pre nego sto se Harry probudi, onda cu ti objasniti." -rekla sam.

"Harry?" -okrenuo se opet prema meni. Moglo se primetiti da je tesko disao. Izgleda da je bio u soku. Namrstila sam se.

***

Sada sam razumeo kako je to kada se neko nadje na pogresnom mestu, u pogresno vreme. Harry je tu. Liam je tu. Louis je tu. A tu je i Lydia. Ona zna gde Harry zivi. Ona zna njegovo ime. Nisam znao sta da kazem, jer nisam mogao proceniti da li se seca necega.

Nisam smeo uprskati.

Znao sam da se Harry vrteo oko nje, ali zar joj je rekao gde zivi? I zasto je ona bez odece? Zar su..oh. Odmahnuo sam glavom. Ovo je tako..pobrkano.

"Gle, Niall.." -zacuo se njen glas.

"Kako jebeno znas moje ime? Ovo je tako..cudno." -pizdeo sam. Mozda sam previse popio? Ali nisam cak ni pio. Ovo se ipak desava, ugh.

"Nedavno sam upoznala Harrya, cula sam tebe da razgovaras sa njim, prepoznala sam njegov glas, tako da sam saznala prvo tvoje ime, a onda i njegovu adresu..koju si rekao taksisti." -slegnula je ramenima.