Don't Touch The Mask

42.part

'Well, I guess it's just you and me now'

Kosa mi je vec bila skoro suva, tako da sam ugasila fen. Brzo sam izasla iz kupatila i pocela da trazim odecu za danas. Bilo je jako tesko snaci se s' obzirom da ja nisam ovo slagala i da pomenem da je bilo pomesano i sa muskom odecom.

"Ti nekako buljis." -rekla sam videvsi ga tako zavaljenog u krevetu, smejuljio se. Odvratila sam pogled i izvukla iz ormara sivi donji deo trenerke. Trenerka je bila pocepana na kolenima, bila je lepa i udobna.

"A to je nekako moja majica." -rekao je kada sam uzela u ruku crnu tkaninu. Namrstila sam se. Da, to i jeste bila njegova majica. Bacila sam mu je i zavrsila je u njegovoj ruci.

"Kasnimo, mozda bi zeleo da pocnes da se oblacis." -rekla sam i sada navukla svoju crnu majicu koja je bila uska i vise je licila na podmajicu jer je bila na bretele. Ali, whatever. Za ostatak dana i sve casove cu moci da se spremim kompletno, sada je bio samo dorucak.

Obula sam crne obicne patike na ortoped i uzevsi telefon, krenula ka vratima. Tada sam osetila stisak, okrenuo me je prema njemu. Sada je imao trenerku na sebi, majicu jos uvek nije obukao.

"Idem do Hanne, videcemo se u kantini." -rekla sam uverljivo gledajuci ga u oci. Znam sta je rekao, ali mora shvatiti da je to previse. Odvratio je pogled i zamislio se na par sekundi, pre nego sto je klimnuo glavom.

Nasmesila sam se i ostavila slabasan poljubac na njegovom obrazu pre nego sto sam izjurila iz sobe. Iako nije bilo rano i verovatno su svi vec budni, ipak nisam zelela da stvaram pometnju, tako da sam prosla tiho dok nisam dosla do stepenica.

Trenutak kasnije vec sam sedela na krevetu u Hanninoj sobi dok se ona uzurbano oblacila. Sta je ovo? Dan kasnjenja?

"Pa, ceo dan si provela sa njim? Kako je bilo?" -upitala je. Setila sam se scene sa Anastassiom, posle cele situacije oko Adama, onda horora koji je usledio i na kraju mene kako stojim i slusam pravila 'njihovog sprata', da ne pominjem celu situaciju kasnije te noci.

"Pa bilo je..komplikovano. I zbunjujuce." -rekla sam nespretno skupljajuci obrve. Pogledala me je.

"Sta sada?" -upitala je osecajuci da ima tu jos mnogo toga.

"Idemo, pricacu ti u kantini " -rekla sam i ustala.

***

"Sta? I to je to? Za stalno?" -upitala je tuzno, ali glasno, nervozno. Ispricala sam joj sve i sve je nekako gutala, sve do sada kada sam joj rekla da spavam u njegovoj sobi.

"Ma ne. To je samo malo dok ga ne prodje. Veruj mi. Ali to ne menja nista." -rekla sam. Zaista i jesam to mislila. Ona je moja najbolja prijateljica, provodim vreme sa njom, ovako ili onako.

"Hh..okej. Valjda. Mislim ako si u opasnosti.."

"Nisam Hanna. Ali ako on misli da je ovako bolje, onda kako god." -slegnula sam ramenima i otpila gutljaj soka.
Tada mi je zavibrirao telefon. Videvsi da je poruka od njega, nisam mogla pomoci sebi, nasmesila sam se.

'Zar je zaista potrebno da budemo ovako udaljeni?'

From: H

'Da, zelim da provedem neko vreme sa Hannom.'