Don't Touch The Mask

17.part

'Don't worry about that'

"Ne znam bas, nervozna sam." -promrljala sam tiho i rukama prekrila lice. Bilo je vreme za predavanja i morale smo krenuti, ali nisam bas bila sigurna. Izbegavala sam Harrya, a na svu srecu izgleda da je preokupiran nekim drugim stvarima pa nije dolazio. Sa neke strane je zaista bilo olaksavajuce biti udaljen malo od svog tog haosa koji on donosi.

"Lydia, sve ce biti okej." -rekla je Hanna uverljivo i povukla me za ruku. Danas je bilo pretoplo tako da sam obukla svetlo plavu letnju haljinicu i obicno bele patike. Kosu nisam mogla da podnesem pa sam je zavezala u rep. Trudila sam se da ne obracam paznju, samo sam buljila u telefon dok me je Hanna drzala za ruku i tako smo isle.

"Sta se desava?" -upitala sam zbunjeno, jer je previse njih bilo u ucionici, bilo je i par njih u odelima. Hanna je slegnula ramenima i dalje gledajuci ispred u njih. Odvojila sam ruku iz njene i usla u ucionicu. Dosla sam do svoje klupe ali nisam sela jer su svi stajali. Hanna je stala pored mene.

"Dragi ucenici, ovo predavanje necete imati, imamo vazno obavestenje za vas. Procitajte svi i vidimo se na sledecem predavanju." -progovorio je taj tip u odelu, dok su druga dvojica delili neke papire. Trenutak kasnije su izasli iz ucionice.

Uzela sam papir u ruke i pocela da citam.

'Obavestavamo ucenike Millennium High School-a da je doslo do par promena. Imamo novog direktora, nove profesore, radi uskladjivanja, na vratima cete dobiti novi raspored nastave.'

"Kakva je ovo glupost?" -oglasila se Hanna i dalje gledajuci u papir.

"Koga briga? Idemo samo uzeti taj glupi raspored." -rekla sam i zguzvala papir bacivsi ga u kantu za smece. Kao sto je bilo i napisano, papir nas je cekao zalepljen na vratima.

"Kojii vrag?! Vecinom smo zajedno, ali opet dosta se i razlikuje." -uzviknula sam. Hanna je samo skrenula pogled, sve vreme je izgledala uzasno zabrinuto.

"Hanna, sta ti je?"

"Nista, videcemo se posle." -brzo je rekla i usla u njenu sobu. Okej? Ovo je bilo cudno. Nah, izgleda da sam danas prepustena sama sebi. Stavila sam papir sa rasporedom u torbu i krenula niz hodnik. Moram se vratiti za sledeci cas, kakav bedak. Pogledala sam jos jednom u telefon, nista. Harry ne salje poruke, cudno.

***

Jebeno zvono se konacno oglasilo i oznacilo je kraj ovog prokletog casa. Prvo, ovde se neko cudno sranje dogadja. Profesor je uzasan, i ulazeci u ucionicu primetila sam da nekako grubo drzi jednu ucenicu za nadlakticu. Kao da joj preti nesto. Ne znam, mozda umisljam.

Drugo, sve vreme imam uzasne bolove, ne znam zasto ali nisam se usudjivala upitati da izadjem van. Nisam zelela upasti u oko ovom jebenom cudaku. Prekrizila sam ruke i brzim korakom se uputila ka toaletu. Onesvesticu se od bola. Zasto se mi cure moramo nositi i sa menstrualnim sranjima i jos plus sa pred-menstrualnim sranjima? Ne kapiram.

Ulazeci u toalet, prvo sam izvadila tabletu iz torbe i popila. Nadam se da ce pomoci nesto. Bice bolje da odem do sobe i presvucem se, ne osecam se okej za haljinicu. Na hodniku nije bilo nikog, pa da, svi su vec na casu. Hjoj, blago meni. No, u tom trenutku lift je pisnuo i culi su se koraci. Namrstila sam se cuvsi uzvike, ljubljenje, tako da sam se brzo sakrila iza frizdera.