Don't Touch The Mask

54.part

'Dear friend..'

Nismo mogli zaboraviti na tog kovrdzavog muskarca, zelenih ociju, zar jesmo? Bilo je gluvo doba noci. Trazila sam ga. Morali smo zavrsiti pricu.

I dok su svi bezbrizno spavali u svojim  toplim domovima, ja sam se setila gde da trazim one koji su vec davno bili izgubljeni..

***

"Hej mama." -izgovorio sam, zagledan u nebo, dok sam lezao na mermernoj ploci, pored.

"..trebalo mi je dugo, zar ne?" -nasmesio sam se tuzno.

"..znam. Izvini. Kasnim. Uvek kasnim." -udahnuo sam.

"Pa.." -procistio sam grlo.

"..jesi li gledala sta se desavalo u poslednje vreme? Nadam se da nisi. Ali..u slucaju da jesi, verovatno ti je drago sto nisi ovde."- rekao sam.

"A sada se sigurno pitas zasto sam dosao. Pa, nisam dosao da ti kazem da ne mogu bez tebe. Nisam dosao da ti kazem da ne znam kako cu dalje ili da mi trebas. Nisam. Ne zato sto to nije istina, vec.." -zastao sam, zatvorivsi oci.

"..kladim se da ti to vec znas." -podsmehnuo sam se ironicno, sam sebi.

"Izgubljen sam, pogledaj me. Ali, najgore od svega nije to sto sam izgubljen, najgore je sto mi je trebalo toliko dugo vremena da to shvatim, mama." -namrstio sam se.

"..sta sam to radio? U sta sam se pretvorio? Ja nisam ova osoba." -otvorio sam oci.

"..i dosao sam ovde jer..ti to jedina znas. Ti jedina znas mene. Ti si jedina znala mene." -izgovorio sam bolno.

"..toliko sam zeleo da razgovaram sa tobom, a opet nisam dosao ovde. Nikada nisam."

"..otisao sam. Znas da je tako lakse. Samo ne znam ko me je tome naucio. Znam da ti nikada ne bi otisla..da si mogla da biras." -sada mi je vec vilica podrhtavala.

"..kladim se da si zelela da sam dosao." -dodao sam.

"..i zao mi je." -tiho sam izgovorio.

"..tako mi je zao." -rekao sam jedva cujno.

"..to sam dosao da ti kazem."

Ucutao sam.

Bilo mi je tesko da govorim, a jos teze da disem. Imao sam utisak da mi se dusa raspada. Sve stare rane su se otvorile. Sve vreme su bile prisutne, samo su cekale ovaj trenutak.

"Kada sam bio dete, sve je bilo drugacije. Nisam bio svestan ovog sveta. Sve sam gledao bajkovito. Nisam video probleme. Cak ni tvoje suze. Samo zato sto ti nisi dozvolila da bude drugacije."

"..stitila si me, a nisi trebala!" -rekao sam.

"..trebala si me pustiti da vidim realnost. Mozda tako ne bih izgubio i sebe i ceo svet onog trenutka kada si ti otisla. Mozda tada ne bih zeleo Chadovu blizinu. Mozda tada ne bih postao emocionalni hendikep." -govorio sam.

"..mozda se tada ne bih pretvorio u Chada." -priznao sam bolno, obrisavsi suzu.

"..kada sam video kakav je on zapravo, jos vise sam zamrzeo sebe. Znas zasto? Zato sto sam video sebe. Toliko jako sam zeleo da budem kao ti...a postao sam on." -izgovorio sam sav ukocen, kao da sam tek to sada shvatao.