Djevojka s vatrenim krilima - PAUZIRANA

5: NE sviđa mi se Aidan Whittaker!

Author's note:

Evo ekipica, vani je i peto poglavlje.

Nema baš puno, ali i ovo je poglavlje važno za razvoj priče.

Nadam se da će vam se svidjeti.

Komentirajte, kliknite vote i zabavite se. :D Pusa

Sjedila sam s curama u kantini za stolom pokraj prozora i premetala po tanjuru salatu s piletinom. Cure su pričale nešto o nekakvom tulumu koji se održavao prošlog vikenda pa im se ja nisam mogla priključiti u razgovor. Razmišljala sam o domu i Lucasu. Oh, kako mi je nedostajao.

- Dakle, čula sam da si privukla pozornost Aidana Whittakera odmah prvi dan. Svaka čast. – Komentirala je Kay zvačući svoj sendvič od puretine.

- Koga? – Pitala sam je praveći se da ne znam na koga misli.

- Ne seruckaj. Aidan, Svemogući Aidan, Aidan Lijepi? – pogledala me ravno u oči i nisam se više mogla praviti.

- Ah, pa što? Zaletio se u mene ispred učionice književnosti. Ništa bitno. – slegnula sam ramenima hineći ravnodušnost.

- Ma da. Da si netko drugi verojatno bi te pogledao i prošao kraj tebe. Čula sam da ste razgovarali jedno vrijeme. – Stavila je ostatak sendviča u vrećicu i zamotala je – Nemoj mi se samo još zaljubiti u njega. Vjeruj mi, bit ćeš mu zanimljiva par dana a onda će te odbaciti kao što je to napravio sa svakom curom koja mu je zapela za oko. Ili da kažem, za neki drugi dio.

- Znači, on je neki tip ženskara ovdje u Sv. Lauritrai?

- Nešto takvo. – Ubacila se Bonnie. - Mislim, pogledaj ga samo. – Pokazala je prema mjestu gdje je sjedio s još nekoliko dečkiju i smijao se nečijoj šali – Dečko poput njega mogao bi imati i Angelinu Jolie da poželi.

Zadržala sam pogled neko vrijeme na njemu i promatrala ga. Stvarno dobro izgleda. Nosi crne traperice i bijelu majicu kratkih rukava koja mu ističe mišiće na prsima i rukama. Plava mu je kosa nemarno razbarušena kao da je tek ustao iz kreveta. Ima duge noge. Sigurno može puno trčati. Podigla sam pogled natrag na njegovo lice i vidjela da me promatra.

Brzo sam se okranula natrag prema stolu i pustila da mi kosa prekrije lice. Hvala bogu pa mi seže preko polovice leđa.

- Da, da. To je crvenilo. Sviđa ti se. Priznaj. – Zadirkivala me Robin.

- Nije istina. Ne sviđa mi se. Uz to, imam već dečka. – razdražljivo sam stavila komad piletine u usta.

-Opa, nisi nam to rekla. Kako se zove? Pričaj. – Kay se naslonila na dlanove i promatrala me čekajući da počnem pričati.

- Zove se Lucas. Išli smo zajedno u školu. Zajedno smo nešto više od mjesec dana, ali smo bili prijatelji godinama prije. Ići ćemo zajedno na fakultet na jesen.

- Uuuu, sviđa mi se. Kako izgleda? – Sve tri su me pažljivo slušale. Imam osjećaj da one nemaju dečke.

-Pa, ima svijetlo smeđu kosu i zelene oči. Drag je, šašav, zabavan, ugodno mi je družiti se s njim. Obično smo bili on, ja i još dvije cure, Lucy i Calleigh. Mi smo bili ekipa tamo u Ormeni. Nedostaju mi.

- E pa, mala crvenokosa djevojko, sad imaš nas da ti budemo ekipa. – Odgovorila je Bonnie. Nešto u toj rečenici me razdražilo. Ustala sam s klupe i prekoračila je.

- Nemojte misliti da ću, samo zato što se družim s vama, samo tako zaboraviti svoje prijatelje kod kuće. Ja ne skačem s jednih na druge kako mi odgovara. Ne mijenjam prijatelje kao čarape. – okrenula sam se i izašla iz kantine.