Mastala sam ja o idealnoj i savršenoj porodici.
O toplom majčinom zagrljaju, njenom lepom osmehu, i glasu poput uspavanke.
Maštala sam o ocu, strogom ali privrženom. Muškarcu koji bi lupio šakom od sto i rekao:
" Ne Viktorija! Dosta je bilo !"
Sigurna sam da bi me usmerio na pravi put i naučio pravim vrednostima.
Sećanja na njih jednaka su pepelu u mojoj piksli, brisana žarom moje cigare i na kraju ugašena.
Ne patim, jer ih se ne sećam.
Kidnapovana sam kad mi je bilo četri.
YOU ARE READING
CRNA UDOVICA
RomanceTopla mešavina guste krvi nakuplja mi se u ustima. Pogled mi magli dok tonem u večan san. Sve što vidim kroz blatnjavu kišu su oči. Nisu sive, nisu ni plave. To su oči Crne Udovice.
