CRNA UDOVICA

Part 21

Polako opušta stisak sopstvenih ruku sa mog vrata i odlazi.

Dišem neuravnotezeno dok pokušavam da dodjem do daha.
Telo mi drhti komesajuci strah sa uzbuđenjem.

Znatiželjno pomeram glavu jer svezanih očiju ne mogu ništa da vidim.

U nezgodnoj sam poziciji i užasno ne nervira što mogu da se oslonim samo na njegove korake koji se prožimaju sobom i miris njegovog parfema koji mi muti mozak.

Nervozno se komesam.
Želim da odustanem.
Pitanje je da li će on hteti?
Sad je prekasno.

" Ne boj se." Kao da predoseti moje misli zacuh njegov glas blizu sebe.

"Neću otići predaleko."

Osećam njegov dah niz vrat i napaljenost me preplavi zajedno sa olakšanjem.

Shvatam da nije bitno da li je spreda ili od pozadi .

Sve mi deluje kao san sa nevidljivom osobom, uzburkavajuci moju čežnju još više.

Naginje mi ledja tako da se laktom dočekujem na krevet.

" Ne ovaj put." Procedi, a ja uzdanem duboko zanesena spoznajom da je iza mene.

Osećam hladnu tečnost koja se sliva niz moja ledja.

Miris alkohola zapara mi nozdrve.
David je hvata svojim jezikom sisajuci je razdražljivo.
Uzdahnem glasno dok mi se telo jednako ježi, paleći me nizvodno njegovim gutanjem.
Okrene mi glavu u stranu i grubo prisloni usne na moje jezikom mi rasplamasavajuci maštu.
Gorčina alkohola na njegovom jeziku opseda i moj.
Opija me svojim nabijanjem na sebe dok mi njegovo vrelo telo gasi hladnoću sa ledja.

Polako se podizem prema njemu, oslanjajući svoja ledja na njegova prsa.
Njegovo snažno telo obujmi moje krhko.
Pulsira na meni dozvoljavajući mi da osetim njegovu moć.

Ruke su mi svezane u vis i ne dozvoljavam sebi da ih opet spustim na krevet.
Želim da stojim na kolenima uspravno pre nego što me uzme.
Gutamo se, ja zapaljena njegovim žarom, a on mojom željom.

Gubim dah, ali ne želim da prestanem.
Nesvesna sam ovisnosti koju imam prema njemu.
Hladnom rukom mi zahvati stomak, i ispustim glasan krik osećajući led u njegovim rukama.
Pomeram telo sprečavajući poludelu reakciju koju ta hladnoća izaziva.
Uzdahujem i izdahujem ubrzano kontrolisuci glas koji želi da vrišti.
Spusti ruku na moje medjunozje zabijajuci mi led koji se još uvek nije istopio.
Njegova mokra ruka briše vlaznocu koja se cedila iz mene.

Naginje me prema sebi sa ledja, i uspevam da presavijam laktove otpozadi zahvatajuci njegovu glavu svojim podlakticama.

Osećam nenormalan bol u ramenima jer stojim u nezgodnom položaju.

Zariva zube u moj vrat hvatajući me niz stomak.
Bolno zajecam dok mi svojim poljupcima propracenim ugrizima gasi osećaj bola.
Stenjem nekontrolisano ispustajuci glasne uzdahe dok se grcim i pulsiram istovremeno.

Ponesena žarom koji mi pali grudi i put niz noge, prolomim krik kad se njegova nabrekla erekcija zabije u mene.

Ulazi polako prilagodjavajuci se mojim držanjem, a zatim mi raširi noge i prodire više.

Nabija mi prste u usta, još jače i dublje zabijajuci se u mene.
Sisam ih zarivajuci zube pomalo na nju.

To radi grubo i suzdrzano istovremeno.

Drugim rukom me čvrsto drži za moje grudi prislanjajuci me još više na svoju nabreklu erekciju.
Spušta ruku niže na moju g tačku pritiskajuci je u vidu kruga.

U meni je dok zadihano ubrzava svoje pomeranje, a ja mu ruku ugrizem još jače osećajući kako me nekontrolisani orgazam opseda.

Mislim da osećam krv u ustima.
Ne znam da li sam rascepala usnu ili povredila njegovu kožu.

On ne sklanja svoju ruku iz mojih usta.
Uživa u bolu stenjuci zadihano i ne prekidajuci požar koji nas razara.

Nabija se u mene do kraja i ja glasno zavristim.

Osećam toplu tečnost koja mi zagrijava unutrašnjost stomaka.
Okreće mi glavu na desnu stranu i zamenjuje ruku svojim usnama.
Prsa mu se nadimaju i spuštaju dok se gubimo poneseni adrenalinom koji osećamo.

Svrsavamo istovremeno pružajući jedno drugom divlji, razuzdan i vlazan poljubac.

Izdahne glasno pribijajuci usta na moje rame.

Odvezuje mi ruke, i tek onda osjetim nenormalne bolove koji mi se pružaju celim telom.

Kao da sam popila antibiotik koji je upravo prestao da deluje.
Pružam se na krevet nesposobna da se pomerim.
Samo želim da zaspem.

"Viktorija." Glas mu je topao i mio. Prosto neverovatan za moje uši.
"Moraš se istusirati." Dodijruje mi lice dok me vlažnim poljupcem ljubi pokraj uveta.

Želim da ustanem, ali moje telo se opire.

Tonem polako dok njegov glas iščezava jednakom brzinom.
Nestaje.

Jun 1993

Uspevam da se nezapaženo probijem kroz masu sa Larom na svojim ramenima.

Stižem do auta koje sam ostavio na obližnjem parkingu, a ona i dalje nekontrolisano vrišti.

Spustam je pokraj auta, i jako nabijam na vrata u nadi da ću zaustaviti njeno koprcanje.

Rukama je čvrsto stegnem za laktove sprečavajući je da se pomeri.

Njene kvasne oči streljaju me prvo preplašeno, a zatim se prelivaju u čisti bes.

"Ludace! Zivotinjo!" Istresa se na meni uporno pokušavajući da se istrgne iz mog stiska.

Uvrede se nižu jedna za drugom, a ja shvatam da isti taj bes preplavljuje i mene.

Ne dozvoljavam nikome da me vredja pa neću ni njoj!
Telo mi pulsira puneci me negativnom energijom, ali sama njena pojava mi ne dozvoljava da je potegnem.
Previše je lepa i čista da bih lečio svoje frustracije na njoj.

Sukobljavam se sa porivom stisksjuci zube i primicuci se njenom licu.

Jednostavno neće da ućuti!

"Zacepi već jednom!"
Besno povicem nabijajuci joj se još više u facu.

Usta joj se ukocise podrhtavajuci pred mojom blizinom.
Telo joj se umiri, i dozvoli mojim rukama da se opuste.
Sklonim ih sa nje, i otpuhnem u stranu.
Napokon. Prestalo je. Pomislim u sebi vraćajući pogled na nju.

Tad me udar njene ruke raspali po licu.