Part 2

3.1K 155 8
                                    

Maj 2006

Imala sam nepunih dvanaest godina kad sam prvi put uživo videla kako seks, zapravo izgleda.
Vrata su bila otvorena, a jak zvuk stenjanja je u meni izazvao radoznalost.
Živeti u javnoj kući , a ne primetiti bilo je neizvodljivo.
Koliko god se Crna Udovica trudila da me zaštiti i drži pod staklenim zvonom, blud koja se dešavala bila je neizbežna.
Delila ih je na prostitutke, ličnu pratnju i elitne dame.
Elitne dame su bile najzgodnije, dobro istrenirane i privrzene svojoj gazdarici.
Moglo bi se reći da je samo njima verovala. Jedino je sa njima i komunicirala.
Tu noć gazdarica me je uhvatila kako širom otvorenih očiju posmatram pristitutku i nepoznatog muškarca.

Nikad nećeš biti poput nje.
Neizbruseni dijamantu.
Ti vredis mnogo više.

Prošla bi rukama kroz moju svetlo smedju kosu i pričala mi u to vreme zaista nerazumljive stvari.

Maj 2012

" Viktorija.. Viktorija." Jako drmanje mojih ramena prenulo me je iz sna. "Imamo sastanak. Hitno je!"
Reč hitno se upotrebljavala samo kad je Crna Udovica bila u pitanju. Znajući to
,naglo sam ustala, umila se, prekrila mantilom i zajedno sa Andreom zaputila prema kancelariji.
Lana i Daria već su ležerno sedele na stolici. Moglo se primetiti da im je sna manjkalo.
Lana je nezaintresovano posmatrala svoje duge nokte, nalakirane jarko crvenim lakom. Uvek su bili lepi i sredjeni.

One su uvek bile lepe i sredjene. U bilo koje doba dana i noći.

Donja Evelin, ili Crna Udovica kako smo je medjusobno zvali, zamišljeno je gledala kroz prozor. Čudna tišina je preplavila prostoriju.
Vreme je bilo sunčano, a Evelino lice je izgledalo kao da će nastati užasno nevreme. Njeno naborano čelo, namrsteno je odbijalo da upije te zrake sunca koji su se presijavali po njenom radnom stolu.

Došao je.

Izustila je.

Lana je momentalno makla pogled sa sopstvenih noktiju i prestravljeno usmerila svoj pogled prema Evelin.

Napokon se udostojio da se pojavi.

"Kad? Gde? " Daria je već ustala nizajuci pitanja.
"Predosecala sam." Andrea je zintrigirano podigla obrvu. Kad biste se bolje zagledali pomislili biste da je umisljenost.

Hotel Waldorf.
Biće ovo najteža igra do sad.
Ne smemo omanuti.

" Izaberi mene." Andrea je odsečeno izgovorila.
"Najiskusnija sam. Znaš da te nikad ne bih izneverila. " Dodala je nabijajuci ozbiljnost u svom zavodljivom glasu.

Donja Evelin je nemo posmatrala, ali je njen pogled prolazio kroz kroz nju.

Ona je uvek znala šta želi.
Ona je uvek znala ko je idealan za njene planove.
Ona nikad nije pogrešila.
Za ovaj se spremala godinama.

Viktorija.
Ti si na redu.
Tvoje vreme je došlo.

CRNA UDOVICAWhere stories live. Discover now