CRNA UDOVICA

Part 12

Prošlo je tačno nedelju dana kako nisam videla Davida.

Noć koja me je pokazala kukavicom je ujedno bila i naša poslednja.

Saznala sam da je otputovao u inostranstvo.

Da sam ga bar malo zaintrigirala možda ne bi otišao.
Sigurno bi mi stavio do znanja da me želi.

Sad sam sigurna da sam za njega ista kao i sve devojke sa kojima provede besanu noć, i zaboravi ih bez osvrtanja.
Sa mnom je nije proveo.
A zašto bi se maltretirao kad može da ima koju poželi.

Izgubila sam.
Prihvatam svoj poraz, ali znam da Crna Udovica nece.
Već sam spakovala svoje stvari ali mi hrabrosti manjka da se vratim tamo odakle sam došla.

Nisam spremna za njene kritike, a ponajmanje njen bes.
Naizgled prisebna i uspravna dama, ali kad poludi ni djavo joj nije ravan.

Uzimam flašu crnog vina.
Jedinu koju imam u frižideru.
Prva čaša pretvara se u više njih i i sa zadnjim naginjanjem prema čaši shvatam da je prazna.

Ovo je malo, treba mi još.
Bolje i pijana da se pojavim pred njom.

Već sam na sebi imala usku crnu haljinu, sa trouglastim dekolteom.
Obula sam crvene štikle i zaputila se prema dobro poznatoj diskoteci.

Diskoteka kao i uvek krcata.
Za mene je prazna bez njega.
Ne odiše tim treperenjem i čudnom energijom kad se on pojavi.

Sedam za šank i shvatam da me jako zgodan momak smedje kose, promatra gutajući me pogledom.

Možda bih trebala da naučim svoju igru na njemu, pomislim u sebi već dovoljno pripita.
Uzvraćam pogled prema njemu zsvodnicki se smejući.
Zašto pred Davidom ne umem ovako?

Upecano prilazi i naručuje mi čašu prethodno popijenog pića.
Vreme brzo prolazi i ja sam već u njegovom naručju dok su nam tela pripijena stapajuci se sa muzikom.

" Ne možemo ovde" Zavodnicki procedim osećajući da će me njegove usne pojesti.
"Idemo kod mene u stan."
Shvatam da ne mogu normalno da idem dok me on vuče prema izlazu pridržavajući me da ne padnem.

Osećam naglo kocenje auta i podužem pogled prema crnim džipovima koja se parkiraju ispred diskoteke.

Hladan vazduh udari me po licu izazivajući vrtoglavicu.

"Pobrinite se za njega"
David Hladno procedi uzimajući me u naručje.
Vratio se.

Mrak nastaje.

"Gde smo"
Cela prostorija mi se vrti i ne mogu da pohvatam ni boju zidova. Zatvaram oči naslanjajući se na njegova prsa.
Ne znam da li mi tutnji glava ili zaista osećam njegove otkucaje srca ali mi prija.
Nosi me u visine.
" Ovde te bar niko nece iskoristiti."
Ne znam da li je ljut.
Njegova boja glasa je odsečena i gruba.
Polako me odvaja od sebe spuštajući me na meku postelju.
Rukama dodirujem jastuk i shvatam da su mi njegova ramena bila lepši oslonac.
Mekši, topliji.
A opet hladan i tvrd.
"Završi ovu igru već jednom! "
Pokušavam da ustanem, makar glavu da podignem ali nemam snage.
Osećam da ću povratiti ukoliko to uradim.
"O čemu pričaš ti?"
Čujem njegov glas negde u blizini.
"Uradi sa mnom to što si naumio i odbaci me kao i svaku drugu".
Mrmljam nepovezano.
Želim da ga osetim.
Potreban mi je.
Ali ne kao ljubavnik, već kao čovek koji ima dušu i srce.
Mrzim njegovu hladnoću i shvatam da je bolje da me povredi i razočara, kako bih nastavila dalje bez njega.
Crna Udovica me više ne zanima.
"Pijana si."
Procedi kroz zube.
" Kao da je to bitno!"
"Razgovaraćemo kad se otreznis"

Zapovednicki procedi napuštajući sobu.

Šum propraćen senkom nadvija se nad ivericom ispod koje sam sakriven.
Njegove crne cipele mute mi vid dok čekam da me zgrabi.
"Ovde nema nikoga"
Grubo i prodorno izusti sklanjajuci svoju senku iz moje blizine.
Sat vremena sam čucao u tom ćošku.
Jebeno nisam smeo da izadjem.
Nisam bio spreman za ono što me čeka.
Ne kao dete.
Ali sam morao.
Morao sam da se suočim sa prvom životnom lekcijom.

Budim se u neko doba noći osećajući nenormalnu zedj.
Usta su mi suva i uspevam da ustanem iz kreveta.
Glava mi tutnji ali mogu da idem.
Crno bela boja zidova nazire se ispred mene dok koracam tražeći kuhinju.

Silazim niz stepenice polako jednu po jednu čvrsto se držeći za metalnu ogradu.
Čudan miris mi zapara nozdrve.
Tad sam prvi put osetio miris krvi.
Vidim lokvu ispred mene.
Telo moje majke je neprepoznatljivo.

Glava joj je odvojena od tela.

Zatvaram vrata od frizdera i skacem preplašeno bacajući čašu na pod.
Zvuk lomljavine stakla natera me da pogledam u njegove krvave oči.
Sužene su i nabijene crvenilom.
Kao da se probudio iz najvećeg košmara.

" Uvek si tako prokleto nemirna!"
Njegove ruke stežu mi ramena ostavljajući tragove bola na meni.

Doći će red kad će svoje kosmare lečiti na tebi.