CRNA UDOVICA

Part 13

"Bila sam.. žedna."
Suzbijala sam glas koji je drhtao opkoljen njegovim pogledom.
Njegovo mračno lice upijalo je moj strah i moju ranjivost prema njemu.

Zatvorio je vrata od frižidera jako lupivsi. Kao da se suzdrzao da ne povisi ton.

Delovao je izmoreno, nenaspavano.
Podocnjaci su se nazirali ispod njegovih krvavih očiju.

Nije imao majicu na sebi.
Spustila sam pogled lutajući po njegovim savršeno izvajanim pločicama na stomaku.

Pulsirale su propracene nemirom koji je tutnjao u njemu.

Htela sam da ih dodirnem, da ih bar na trenutak osetim.
Da ih uzdam i smirim.

Shvatila sam da je pametnije da se vratim u sobu spuštene glave.
Njegov prekor mi je bio najmanje potreban.

Zakoračila sam, a on me je uhvatio za ruku vraćajući me ka stolu koji je bio naspram nas.

Nije to bila molba, više je delovalo kao naredba.

Naginjao se prema meni sve više dok nisam udarila zadnjicom od sto i zaustavila svoje kretanje.
Njegov ud je bio pribijen uz moje medjunozje i mogla sam da osetim koliko je napaljen.

U meni je prostrujao adrenalin, osećajući njegovu blizinu, propracenu neodoljivim mirisom.

Rukama me je podigao na sto ostavljajući moje noge da lebde u vazduhu, a zatim ih hvatajući da se obgrle oko njegovog struka.

Moje mršavo telo obigravalo je oko njega, onako kako je on želeo.
Upravljao je sa njim.

Njegova crna pomalo razbrusena kosa milovala mi je obraze, dok me je njegova brada peckala po vratu.

Ljubio me je po ramenima, sve više naslanjajuci na sto dok mi glava nije polegla preko njega.

Uzdasi koje sam ispustala su ga još više pribijali uz mene stiskajuci moja ledja i još više pribijajuci moje grudi na njegova prsa.

Nije bilo potrebe da me skida.
Želela sam ga previše.
Ali ne na ovaj način.
Koliko god zvučalo čudno, htela sam da moj prvi put bude romantičan.

Ne sa svećama i ružama, ali bar pristojno. Iz ljubavi i makar na krevetu.

Grubo me je uhvatio za butine, povlačeći moju haljinu prema gore.
Nekontrolisano je stezao moju tkaninu oslobadjajuci njemu potreban teren.

"Ne ovde."
Uzdahnula sam glasno osetivši šta se bliži.

Ignorisao me je jače me nabijajuci i sve više sprečavajući moje ruke da reaguju.

Zarobio je svoje usne mojima gutajuci ih i ne dozvoljavajući im da progovore.

Skinuo je moje gaćice dok sam ja bila u bunilu njegovih usana i dodira.
Njegove grubosti i njegove gladi.

Zario se u mene bez imalo nežnosti.
Bez imalo razumevanja.

Oštar bol koji sam osetila, slio se u vidu bujice suza niz moje lice.

Nije reagovao na moje vristanje i jecanje, dok sam ga preklinjala da prestane.

Zabijao se sve jače i jače poput životinje koja gladno jede svoj plen.
Izjedao me je iznutara.
Nekontrolisano je disao, oblivajuci svoj znoj po meni.

On se lečio, i gasio u mom bolu.
A ja sam polako umirala.

Prestala sam da plačem.
Prestalo je. On je prestao.

Njegovo telo se opustilo nad mojim bezivotnim.
Nad mojim nemoćnim koje je jedva smoglo snage da ustane i zaputi se u sobu.

Zaključala sam vrata hvatajući se za usta koja su htela da vrište.
Koja su htela da ga proklinju.

Svejedno nisam mogla ni da vristim.
U meni nije bilo ni trunke snage.

Krvavi tragovi su bili svud po meni.

"Viktorija."
Njegov promukao glas, zakucao je na vrata.

U njemu nije bilo kajanja.

"Viktorija otvori."

Moje jecanje je bilo prigušeno uz jastuk odbijajući da ih otvori.
Htela sam samo da nestanem sa lica zemlje.

Hvala svima koji ostavljaju Vote i kometarisu.
Dajete mi neko ohrabrenje zbog kog nastavljam da pišem.
Hvala još jednom :).