CRNA UDOVICA

Part 3

" Viktorija!" Iznenadjeno i ujedno zgrozeno Andrea me je pogledala.

" Ona je neiskusna." Suzdrzala se da ne povisi ton.

Odgovorila bih joj.
Nije da nisam imala jezik.
Postojala je jedna činjenica. Definitivno je u pravu.

" To je upravo ono što nam je potrebno." Evelin joj je pristojno odbrusila.

" Zar nas nisi učila da se do muškarca dolazi preko kreveta. Ona to neće moći da izvede."

"Nevina je."

Lana je izgovorila dok je neverica kolutala njenim očima.

Tvoja nevinost. To će dati još veću čar našoj igri. Saznanje da te svi žele, a niko nema biće jak udar u njegovu svest.

Evelinine reci su mi se urezivale u razum. Donekle sam ih upijala i trudila se da ih se pridrzavam.

" Pre svega, ona mora biti svesna ko je on."
Napokon je i Daria ustala pridruzivsi se razgovoru.
" On je opasan." Njen glas je zatrepero i ja sam osetila strah.

Koliko god on bio opasan, budi opasnija. Koliko god te lomio budi jača.

" Pobrinucemo se da sazna." Prišla je uzevši čašu vina sa svog radnog stola. Otpila je gutljaj, pre toga gustirajuci ukus.
"I to večeras. Diskoteka "Sabaz". Biće tamo." Spustila je čašu, već praznu sa obrisom njenog crvenog karmina.

Konačno je sklonila svoj pogled sa prozora. Ulice joj više nisu bile zanimljive.
" Andrea" oštro je pogledala. "Pobrini se za ostalo".

Nisam ni bila svesna šta se dešava oko mene, a već sam se nalazila ispred jedne od najprestižnijih diskoteka. Ustvari ispred jedine koju sam u životu videla.

Andrea nas je sprovela sa straznje strane. "Veze" koje je imala definitivno nisu prouzrokovane prijateljstvom.

Ovo nije bila noć u kojoj smo mi sredjene i doterane trebale da uživamo i provodimo se.
Ovo je noć u kojoj sam ja trebala da vidim sa čim treba da se suočim.
Još uvek nije bilo vreme da on vidi mene.

Stigle smo do zadnjeg sprata i Andrea je pokucala na vrata. Zvuk muzike je dopirao do hodnika.

Našle smo se u sobi Andreinog prijatelja koji je ujedno bio i di džej.
Soba je bila prekrivena staklom. Znatiželjno sam prosla napred da vidim šta se sve nazire ispred njega, i ne rukujuci se sa njenim prijateljem.

Moje oči su dobile čudan sjaj posmatrajući tu ludnicu.
Ogroman broj ljudi skakao je i igrao u ritmu muzike. Diskoteka je bila krcata. Nisam bila učesnik ali sam imala osećaj da sam dole sa njima.
Neopisiv doživljaj.

Di džej je zavrteo ploču upravljajuci reflektorima koji su izazvali još veći bum.

Nikad neću zaboraviti pesmu koju je pustio.

Pesma feel od Mahmut Orhana je jedna od retkih koja će mi zauvek ostati urezana u grudima.

Ušao je u moj život zajedno sa tom pesmom.

Tad sam ga ugledala.

Igranje prestaje.
Ljudi se sklanjaju sa puta.
A znate zašto?

Jer on prolazi.

Nije bilo potrebe da dovedem druge u pitanje da li je to on.
Znala sam.

Znate onaj siguran hod, dok se oko vas siri miris novca. Gledao je ravno ispred sebe. Sigurnost kojom je odisao ledila je krv u žilama.
Nije se obazirao ni na sopstvenu senku. Isto tako ignorisao je sve poglede i komešanja u ženskom društvu.

Svi su ga gledali.
Svi su znali ko je on.

Nezaintresovan, nimalo umisljen pogled, a opet iznenadjujuce moćan.
To je liderstvo.
To je vodja.
Vodja koji ima čopor oko sebe.
Četvoro muškarca ispred njega. Četvoro iza njega.
Njihove ruke već su usmerene u pravcu pištolja koji se nazire ispod sakoa.
Deluju poput krvolocnih životinja koje bi rastrgle svakog ko mu se primakne.

On malo priča, a puno govori. Razumeju ga samo ljudi u njegovom okruženju. Da nije tako, ne bi ni bili tu gde su.

Zapamti dobro. On voli neiskusne.

Njegovo odelo predstavljalo je unikatnu mešavinu vune, kašmira i svile. Da je neko drugi nosio to isto odelo, ne bi imalo nikakvu vrednost. Znao je da ga nosi. Prokleto je umeo.
Sigurno je koračao stepenicama, i seo na okrugli separe. Jedini koji je bio na tom spratu. Verovatno je i muzika manje dopirala na tom mestu.

Nekolicina ljudi, već je sedela čekajući ga.
Seo je na glavno mesto. U središte stola.
Nesmetano je pridigao rukave svoje košulje do laktova. Na njegovoj misicavoj ruci zabljestao je Rover Dubius sat.
Sve i da je imao najlošije karte, delovao je kao pobednik. Na njegovom licu se nije nazirala ni mrva sumnje dok je posmatrao svoje protivnike.
Smireno je pružio karte na sto.
Pobedio je.

On nikad ne gubi.
Ti ćeš se pobrinuti da više ne bude pobednik.