CRNA UDOVICA

23 Part

San me napušta predskazujuci mi blag bol u vratu. Mislim da me hvata grč. Jedna ruka mi je ispod jastuka. A drugom čvrsto držim prekrivac pokraj grudi.

Polako otvaram oči hvatajući se za vrat i susrecem se sa njim.
Leži naspram mene , glavom okrenuntom prema mojoj.
Crne oči me streljaju.
Njegov pogled zariva se pravo u moje grudi, slivajuci se niz utrobu.

Nisam očekivala da ću ga zateći pored sebe.
Cuti, ne progovara.
Samo gleda.
Promeskoljim se posmatrajući njegovu zamisljenost.

Ne pomera se, ne osmehuje se.
Samo upija.

Neugodno mi je.

Oči su mu previše tamne, mračne.
Gutaju me, zedne su.

Prate svaku moju nesigurnost.
Prodiru mi u misli.

" Sive su."
Promrmlja kao da vodi diskusiju sa samim sobom.

Upija mi zenice, a ja ne smem da trepnem.
Kao da ću mu poremetiti tok misli, ukoliko to uradim.
Ovaj osećaj koji izaziva u meni, smatram pogubnim za svoju igru.

Ispravim se i nastavim ga gledati.
Nikad ga nisam posmtrala izbliza.
Ima savršene crte lica.
Izdefinisanu bradu.

Znam da su sive.
Svesna sam svoje boje očiju, ali ne razumem radoznalost u njegovom glasu.

Pogledom klizim niz njegova gola ramena.
Krupna su, nabijena mišićima.
Nazirem ožiljak kod lakta.

"Podsecas me na osobu iz prošlosti."
Izusti trzajuci me iz fantazije koju stvaram i njemu.

"Dobre osobe, nadam se?"
Tiho prosapucem gledajući mu u usne. Savršeno se pomeraju kad priča. Mame na blud.

"Ne znam.." Ispravi se posmatrajući zid iznad nas.

"Mrtva je." Ravnodušno procedi.

Progutam knedlu, i skrenem pogled.

Osećam kako i dalje nemo gleda u zid naslonjen na jastuku dok mu je ruka iznad glave.

Ne znam kakva ga sećanja preplavljuju i nesigurno ustajem pridržavajući prekrivac na sebi.

"Idem se istusirati." Izustim, a on je i dalje odsutan.

Ovaj čovek je prava misterija za mene.
Tusiram se hladnom vodom.
Želim da isperem njegov miris sa sebe.
Ovaj osećaj koji ne smem da imam.
Ovo ludilo koje mi je zabranjeno.
Ja sam rodjena sa jednim ciljem i taj cilj ću da ostvarim.
Uporno izazivam sukob izmedju misli i osećanja.

Protrljam peškirom mokru kosu.
Uzmem drugi i prekrijem preko sebe.

Ulazim u dnevnu sobu i susrecem se sa ogledalom.
Delujem iscrpljeno.
Plava modrica na vratu me natera da prstima predjem preko nje.
Zar se ovo sinoć dogodilo?
Skrenem pogled odbijajući da se opet pogledam.
Ne svidja mi se to što vidim.
Pre bih rekla to što postajem.

Njegova ruka sledi mi ramena.
Okreće me prema ogledalu dok jednim potezom skida peskir sa mene, iskazujući golotinju koja se nazire ispred nas.

"Reci mi. Šta vidiš?" Zabacuje mi kosu iza ledja otkrivajući vratnu arteriju. Pulsira pod njegovim prstima koji spretno klize niz moje rame.
Gola sam i upijam sebe na potpuno drugaciji način.
Dah mi je ubrzan dok ga posmatram sa druge strane ogledala kako pogledom klizi niz mene.
"Nas " Nesigurno procedim.

"To je dobra stvar. Šta želiš od nas?"
Rukom mi klizi niz podrhtali stomak opustajuci mi stegnute mišiće.
Dah mu je pokraj mog uveta, i ne odoljevam naletu da zatvorim oči.

" Ne zatvaraj oči Viktorija." Prekorno procedi i ne gledajuci me.
" Znam šta osećaš kad ne vidiš. Sad želim da gledaš, i budeš svesna svega."

Hvata me za medjunozje, dok mi drugom rukom ispravlja glavu.
Grubo prelazi preko i već znam da sam vlažna. Ruka mu je klizava.
"Svesna onoga što izazivam u tebi."
Gledam svoje raširene oči i podrhtale usne koje uzdahuju.

"Dopada li ti se to što vidiš?"

Ubacuje prst, masirajuci me dlanom. Prislanja me uz komodu ruku pružajući prema fioci.

Nemo gledam svoje rasplamasale oči koje bukte od nenormalne želje koju imam za njim.

I dalje je prstom zariven u mene dok mi dlanom masira centar.
"Voliš li zver koju budis u meni?"
Najednom uz nogu osetim hladnoću metala.
Preusmerim pogled prema svojoj butini i nazirem pištolj koji klizi uz moju nogu.

"Pali li te hladnoća oružja."
Pruža ga izmedju mojih nogu koje se refleksno skupljaju.
Ustuknem korak unazad i sudarim se od pozadi sa njegovom podignutom erekcijom.

"Zar ne želiš da boli Viktorija?"
Muti mi razum zadržavajući me da ne pobegnem.
Rukom me obgrli oko grudi dok drugom prislanja drsku pištolja na moje medjunozje.

" Ne beži od onoga što jesi. "

Ostajem bez daha, dok me ljubi niz rame.
Zahvatim njegovu ruku koja je na mom vratu i pritisnem je osećajući snagu i toplotu koja mi odgovara.

Podmazuje me drškom, dok je svojim udom nabijen na moju zadnjicu.
Stenjem nekontrolisano.

"Kad opali, previše je vruće."

Tup bol probija me iznutra paleći mi utrobu.
Ova ludost mi prouzrokuje užitak o kakvom nikad nisam ni sanjala.
Ni u najludjim snovima ne bih verovala da će se to desiti.
Nabije me na komodu na kojoj je ogledalo.
Rukama mi pridržava kukove i zabija se u mene svom snagom.

Stanjem isprekidano osećajući njegov sve dublji prodor u mene. Glava mi tone dok padam u bezdan osećajući ga duboko u sebi.
Hvata me za rep ispravljajuci mi glavu.

"Gledaj se Viktorija." Procedi nabijajici se sve brže i jače.

Moje dahtanje izmedju vristanja i jecanja provocira sve više.
Grcim se stvarajući sebi još veću bol sa svakim njegovim zarivanjem.
Ruke mi tonu, odaju me dok noktima skripim po drvenariji.
Zabije se svom snagom do kraja, zadržavajući se u meni.
"Voliš li bol koju ti pružam?"

Uživa dok vristim uskladjujuci svoje nagle pokrete sa mojim izdasima.
Dah mu je isprekidan dok se naslanja preko mene.
Njegova znojava ramena prilepljuju se na moja ledja.
Miris seksa i strasti siri se sobom dok svrsavamo istovremeno.
Uvek zna pravi trenutak za doživljavanje orgazma.
Varnicim osećajući njegove usne na svojim ledjima.
"Sa tobom zaboravljam na sve."
Izusti zadihano opustajuci svoje mišiće.
" Ti si moj lek Viktorija."
Toplina koju osećam u njegovom glasu tera mi suze na oči koje vesto prikrivam.

Zašto se posle njega osećam ponizenom. Zašto se sramim sebe?

Možda ja jesam lek.
Ali, svaki lek izgubi dejstvo zbog otrova koji se ubrizgava u njemu.

- Nemamo cilj, nemamo sredstva.
Kako da pronadjemo krivce ako mali cuti kao zaliven!?
Zašto baš njegovu majku!?
Šta su kog Djavola radili tamo!!

"Igrali smo se zmurke."

"Šta si rekao? Da li je on upravo rekao zmurke.?"

Jun 1993

Da.
Ta naizgled bezazlena igra, postala je moj smisao.
Moj život, moja sena.
Idem prema toj kući prisećajući se ispitivanja u državnoj ustanovi sa ispucalim zidovima.

Pazi se.

Došao je moj red za brojanje.

Možda si baš ti  sledeći kog ću da zapljunem.

kuc, kuc,kuc...