CRNA UDOVICA

Part 18

Jun 1993

Stojim naslonjen na haubu svog auta.
U crnoj sam majici kratkih rukava dok osećam da sunce udara po meni, paleći mi kožu još više.
Posmatram školu koju ona pohadja.
Od sutra je raspust i znam da mi je ovo retka šansa da je vidim.
Od kad sam je sreo, jebeno ne mogu da je izbacim iz glave. Još uvek osećam njen miris.
Kao da ga vazduh nanosi, samo kad pomislim na nju.
Zvuk zvona cimnu me dok pogledom tražim kad će se njen lik pojaviti u masi učenika.

Vidim je.
Korača niz stepenice osmehujuci se dok razgovara sa drugaricom.
Na njoj je leprsava plava haljina zbog koje njene oči dobijaju na značaju.
U tom beskrajnom plavetnilu njenih očiju mogao bih umreti.

U moru drugih lica, njen lik bih uvek prepoznao. Zracila je nestvarnom energijom.

Kad je uhvatila moj pogled skinula je osmeh sa svog lica.
Nabacila je nešto u vidu namrgodjenosti.
Izvestacenost njenog nevinog lica naterala me je da se podmuklo nasmejem.

Drugu sam rekao da se udalji i ostavi me nasamo sa njom.

"Šta radiš ti ovde?"
Njeni nesigurni koraci odbijali su da mi pridju, ali je huskanje njene drugarice nateralo da zastane ispred mene.
"Čekam tebe."
Ravnodušno izustim izazivajući njenu zbunjenost još više.
"Ne sećam se da smo se dogovorili?"
Upitno me je pogledala.
" Ja ne sklapam dogovore."
Pomno pratim njenu reakciju.
Nesigurno namešta ranac.

"Ja tebe i ne poznajem."
Zbunjeno me pogleda, prebacujući pramen svoje plave kose iza uveta.

"Znam par ljudi. Mogu da te ubacim preko reda."
Ironično izvalim .

"Nisi smešan."
Nabaci stidljiv osmeh nesigurno spuštajući glavu na pod.
"Ali se smeješ..."
Dodam otapajuci tu stidljivost.
"Pa kad si nenormalan."
Još više razvuče svoja usta pokazujući besprekorno bele zube.
Prelepa je kad se smeje.
Trebalo bi da je teram češće da se smeje.

Ona je potpuno drugačija.
Neiskusna, iskrena, sramezljiva.
Nimalo slična devojkama koje sam jebao.

Osećajući kako gutam njen pogled stisnu usne.
Hteo sam da je privucem sebi i otvorim ih.
Hteo sam da se udavim u njoj.
Osećao sam se kao neizivljeni klinac u njenoj blizini.

Skripa guma prolomi upijanje naših pogleda.
Crni randz rover parkira se ispred nas. Prozor na njemu se spusti, na šta se ona cimnu preplašeno odvajajući svoje noge iz moje blizine.

"Laro, ulazi u auto!"

Prekorno je pogleda, a ja osetim kako mi krvne žile pulsiraju namestajuci šaku dok me svi nagoni teraju da ga izvučem iz auta i ubijem boga u njemu.

"Idem oče."
Preplašeno me pogleda osećajući bes koji kipi u meni.

Njene oči mi stavise do znanja da ne prilazim.
Uspevam da se suzdrzim jer ona Jebeno želi da se pravim da je ne poznajem.
Ulazi u auto i ne gledajući me kroz prozor.
Auto odlazi , a ja shvatam surovu realnost.
Ona je bogata. Sigurno mezimica svoje porodice.
Ne postoji šansa da se može zaljubiti u klosara poput mene.

"Saznaj koji fakultet planira da upiše? "
Procedim Filipu znajući da joj je ovo završna godina u srednjoj.
"Znam već."
Procedi nabacujuci osmeh. Uvek je znao šta me zanima.
"Isti onaj na koji je tebe Stiven upisao."
Iznenadjenost u meni raste, ali je vešto prikrivam.
"Zavrsicu taj jebeni fakultet."
Promrmljam više u sebi.
"A do tad, potrudimo se da ovo bude nezaboravno leto."
Dodam gas i zaputim se kod meni dobro poznatog skloništa.
Mesta gde izbacujem svoj bes i nervozu.
Potrebna mi je kurva da zaboravim na Laru do sledećeg vidjenja.

Pogodite gde sam dospeo?

"Maleni, opet si se potukao?"

Znam da je starija, ali bih joj nekad zavrnuo siju zbog tog maleni.
Volela je da me provocira.

"Nisam . Zar nekad uživanje ne može da bude razlog mog dolaska,"
Isfrustrirano procedim uzimajući čašu žestokog pića koju mi pruža.

"Ko te je danas naljutio? "
Laskavo izgovori.
Nije ni čudo što svi žele da je Jebu.
Njene zelene oči grebu poput mačke.
"Odjebi." Procedim čekajući da se udalji.
Mislim da je moj otac zavisan od nje.
" Da ti ne poznajem oca, ne bih trpela tvoje klinacke hirove."

"Zaljubio sam se." Treća čaša je eksirana i ja skupljam snagu da izgovorim.

Koliko god se svadjao sa njom bila mi je poput majke koju nisam imao.
Majke koju bih psovao i vredjao , a koja bi me bez obzira na sve vracala "u svoje krilo."

"Ohladi se. Saberi. Ljubav nije za tebe Davide."
Ozbiljno me pogleda .
"Ti demoni koje imaš u sebi ne smeju cepati cedno telo."

Nisam joj ni rekao o kome se radi , a već je znala da je dobra devojka u pitanju.

Ostavi me da se topim u alkoholu dok se pridružuje klijentu koji sedi naspram mene.

"Negooo.."

Zamahnem glavu u njenom pravcu, već pijan.

"Šta imaš večeras za mene.."

Izvi svoje usne u provokativni osmeh, a ja ironično izgovorim nadimak koji sam joj nadenuo.

"Udovice?"